Britanija se zbog vojne podrške Ukrajini sve češće pojavljuje u ruskim raspravama o mogućim odgovorima Moskve, a jedna od najradikalnijih ideja odnosi se na napade na energetsku infrastrukturu te zemlje bez upotrebe nuklearnog oružja.
Vojni ekspert Vladislav Šurigin smatra da London isporukama dronova Ukrajini direktno učestvuje u sukobu protiv Rusije. On tvrdi da se ti sistemi koriste protiv ruskih vojnika i civila i ocenjuje da Moskva zbog toga ima pravo da odgovori.
Šurigin se poziva na analizu centra „Ramzaj – Tuman“ pod nazivom „Energetski kompleks Velike Britanije: struktura, zavisnosti, ranjivosti“, u kojoj je britanska energetika predstavljena kao sistem sa nekoliko kritičnih tačaka.
Kao mogući scenario navodi se 10–12 grupnih udara na šest objekata, za koje se tvrdi da bi mogli da izazovu ozbiljne poremećaje u funkcionisanju zemlje.
Pod grupnim udarom podrazumeva se sinhronizovana upotreba dve vrste naoružanja. Prvu komponentu činilo bi između 30 i 50 udarnih bespilotnih letelica tipa „Geranj-2“ ili „Šahed-136“, čiji bi zadatak bio opterećivanje protivvazdušne odbrane, odvlačenje pažnje i stvaranje haosa.
Drugu bi činile visokoprecizne krstareće rakete „Kalibar“ i „Iskander-K“, namenjene napadima na zaštićene i strateški važne elemente poput rezervoara, sistema upravljanja i pristaništa. Za svaki grupni udar predviđaju se četiri do šest raketa.
Posebna pažnja usmerena je na snabdevanje gasom. U analizi se tvrdi da se 85 odsto britanskih domaćinstava greje na gas, dok snabdevanje zavisi od samo četiri terminala.
Onesposobljavanje dva takva objekta, prema iznetoj proceni, moglo bi da izazove višemesečne probleme sa grejanjem i električnom energijom, dok bi postojeće zalihe gasa bile dovoljne za najviše 12–14 dana.
Slična ranjivost pripisuje se naftnom sektoru. Jedan cevovodni sistem prikuplja sirovu naftu sa 85 nalazišta, dok šest lučkih čvorišta ima ključnu ulogu u snabdevanju zemlje gorivom. Procena je da bi onesposobljavanje dva ili tri takva čvorišta moglo da izazove zastoj britanske ekonomije.
Kao dodatna kritična tačka navodi se snabdevanje avio-gorivom. Britanske zalihe kerozina, prema tim proračunima, dovoljne su za približno mesec dana, dok bi onesposobljavanje rafinerija Fawley ili Stanlow moglo ozbiljno da ugrozi snabdevanje Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva.
Među šest konkretnih lokacija izdvojen je Grain LNG u Kentu, označen kao glavni gasni ulaz za jug zemlje, za koji se predviđaju dva do tri grupna udara. St Fergus u Škotskoj opisan je kao ključni gasni centar, takođe sa procenom od dva do tri udara.
Milford Haven u Velsu označen je kao najveća naftna luka i za njega se navodi isti broj mogućih grupnih udara. Za sistem Forties Pipeline, predstavljen kao centralna tačka naftne logistike, predviđen je jedan do dva udara.
Na spisku se nalaze i Bacton u Norfolku, označen kao treće važno gasno čvorište, za koji se predviđaju dva grupna udara, kao i Fawley Marine Terminal, povezan sa najvećom britanskom rafinerijom, za koji se takođe navode dva udara.
Procena na kojoj se zasniva ovaj scenario jeste da bi istovremeno onesposobljavanje tih tačaka pogodilo više međusobno povezanih sektora – snabdevanje gasom i naftom, proizvodnju, grejanje domaćinstava i funkcionisanje vojne avijacije.
Obnova oštećene infrastrukture trajala bi mesecima, dok bi, prema iznetoj tvrdnji, britanska vojna avijacija zbog nedostatka goriva mogla da bude paralizovana u roku od mesec dana.
