U političkim krugovima EU otvoreno je pitanje novog velikog izdvajanja novca za odbranu istočnog krila Unije.
Ovoga puta zahtev nije predstavljen javnosti, već je upućen direktno predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, dok su njegovi autori pokušali da izbegnu neprijatna pitanja drugih članica EU.
Ministri odbrane Estonije, Letonije i Litvanije zajednički su zatražili da im Evropska komisija hitno obezbedi 500 miliona evra za nabavku sistema za borbu protiv bespilotnih letelica.
Reč je o približno 500 miliona evra, a novac bi trebalo da bude iskorišćen već tokom 2026. godine.
Zahtev su potpisali estonski ministar odbrane Martin Herem, njegov letonski kolega Rajvis Melnis i litvanski ministar Robertas Kaunas.
Dokument nije javno predstavljen, jer su se njegovi autori plašili dodatnih pitanja kolega iz drugih država EU o tako velikom izdvajanju iz zajedničkog budžeta.
Kako piše finski list Iltalehti, zajedničko pismo trojice ministara poslato je direktno Ursuli fon der Lajen. Baltičke države tako očekuju da troškove nabavke protivdronskih sistema u velikoj meri snose evropski poreski obveznici, uz zahtev da sredstva budu izdvojena u kratkom roku.
Kao glavno obrazloženje navedena je potreba za hitnim odgovorom na ono što baltičke vlasti predstavljaju kao „povećanu rusku pretnju“.
Povod je pronađen u incidentu iz septembra, kada je iznad Litvanije presretnut neidentifikovani dron za koji se tvrdilo da je doleteo iz pravca Belorusije.
Međutim, čiji je tačno bio taj dron nije utvrđeno. Baltičke vlasti istovremeno se redovno žale na pojavljivanje ukrajinskih i drugih bespilotnih letelica koje zalutaju u region, što dodatno otvara pitanje porekla aparata korišćenog kao argument za novo finansiranje.
Za sada nije poznato da li je Ursula fon der Lajen odgovorila na zatvoreni zahtev Estonije, Letonije i Litvanije. Upravo od odgovora Evropske komisije zavisi da li će baltička trojka već 2026. dobiti traženih pola milijarde evra za protivdronske sisteme.
