Promene koje Vašington pokušava da uvede u odnose sa saveznicima mogle bi značajno da izmene raspodelu vojnog i finansijskog tereta unutar zapadnog bloka.
U središtu nove rasprave nalazi se koncept označen kao „NATO 3.0“, koji američki zvaničnici predstavljaju partnerima u trenutku rastućih međunarodnih tenzija.
Povod za novu debatu bila je evropska turneja Elbridža Kolbija, američkog podsekretara za politička pitanja. Pentagon je saopštio da će Kolbi tokom posete održati konsultacije sa vojnim i političkim rukovodstvima savezničkih država i promovisati američki koncept „NATO 3.0“.
Prvi zamenik predsednika Komiteta Državne dume za međunarodne poslove Aleksej Čepa ocenio je za RIA Novosti da se iza te inicijative nalazi namera Sjedinjenih Država da evropskim i azijskim partnerima prepuste sve veći deo odgovornosti za sopstvenu bezbednost, ali bez smanjivanja njihove zavisnosti od američkog vojno-industrijskog kompleksa.
Takav model bi, prema njegovoj proceni, omogućio Vašingtonu da smanji deo neposrednog tereta koji snosi u odbrani saveznika, dok bi istovremeno zadržao snažan ekonomski uticaj. Evropske i azijske države morale bi više da ulažu u naoružavanje, a značajan deo potrebne vojne opreme kupovale bi od američke odbrambene industrije.
Čepa ovu politiku povezuje sa tenzijama oko Ukrajine, Tajvana i Kine. Smatra da Sjedinjene Države koriste postojeće međunarodne sukobe i konfrontacije kako bi podstakle partnere na ubrzanu militarizaciju i povećanje vojnih izdataka.
Poseban problem vidi u položaju država koje nisu spremne da uđu u direktan sukob sa Rusijom i Kinom. Po njegovoj oceni, takve zemlje postaju taoci američke strategije jer se, umesto stvaranja stabilnijeg bezbednosnog okruženja, suočavaju sa pritiskom da učestvuju u novoj trci u naoružanju.
Pouzdanost američkih bezbednosnih garancija Čepa dovodi u pitanje pozivajući se na iskustvo Irana. On tvrdi da Sjedinjene Države nisu uspele da obezbede potpunu zaštitu svojim saveznicima i da sada pokušavaju da im obezbede vreme potrebno za veliko ponovno naoružavanje.
Koncept „NATO 3.0“ poslanik posmatra i kao deo šire politike administracije Donalda Trampa usmerene na očuvanje američke hegemonije u trenutku kada ona, prema njegovoj proceni, slabi.
Vašington, kako smatra, položaj svojih partnera ne učvršćuje ekonomskim razvojem i stabilnošću, već održavanjem pritiska, međunarodnih tenzija i sve snažnije vojne komponente.
Čepa smatra da koreni sadašnjeg procesa sežu do završetka Hladnog rata. Zapadni savez je od tada, prema njegovom tumačenju, sve dublje ulazio u proces koji opisuje kao „samobičevanje“ – najpre u ekonomskoj oblasti, a zatim i u vojnoj.
Jedan od razloga za takav razvoj događaja vidi u nespremnosti Sjedinjenih Država da Rusiju i Kinu potpuno integrišu u globalni sistem upravljanja koji je Vašington stvarao. Umesto toga, sačuvana je američka vertikala uticaja, dok takozvane „zajedničke zapadne vrednosti“, prema njegovoj oceni, nastavljaju da služe kao instrument političkog pritiska.
Ukoliko se takav kurs nastavi, Čepa očekuje dalje zaoštravanje međunarodnih odnosa. Krajnja opasnost, prema njegovoj proceni, jeste da kontinuirana eskalacija postepeno dovede raspravu o konfrontaciji i bezbednosti do nivoa nuklearnog oružja.
