Granica između fronta i duboke pozadine postaje sve manje jasna dok napadi zahvataju gradove i industrijske objekte daleko od linije borbenog dodira.
Moskva, Tula, Volgograd, rafinerije i druga preduzeća pomenuti su kao primeri nove ratne realnosti koja menja način na koji rusko društvo mora da posmatra sukob.
U razgovoru Sergeja Mardana sa Aleksandrom Duginom otvoreno je upravo pitanje da li je došlo vreme da se stanovništvu o ratu govori drugačijim jezikom. Ruski filozof smatra da jeste i da održavanje privida potpuno mirnodopskog života više ne odgovara stvarnim okolnostima.
Posebno ozbiljan podatak odnosi se na stradanje civila. Kako je navedeno, tokom poslednjeg meseca poginulo je oko 250 civila, što ukazuje na rast posledica sukoba po stanovništvo i izvan neposredne zone borbi
Napadi više nisu ograničeni na teritorije neposredno uz front. Bespilotne letelice i druga sredstva velikog dometa omogućavaju da rat zahvati područja koja su nekada smatrana dubokom pozadinom, zbog čega fizička udaljenost od zone borbi više nije apsolutna garancija sigurnosti.
To menja i pitanje civilne bezbednosti. Udari na rafinerije i industrijska postrojenja imaju značaj koji prevazilazi neposrednu materijalnu štetu jer pokazuju da infrastruktura stotinama kilometara od fronta može postati deo ratne geografije.
Istovremeno se otvara pitanje načina na koji država komunicira sa stanovništvom. Skrivanje gubitaka, umanjivanje tragedija ili održavanje slike da se rat odvija negde daleko ocenjuje se kao pogrešan pristup u trenutku kada posledice sukoba postaju neposredno vidljive.
Dugin zahteva mnogo otvorenije predstavljanje rizika i gubitaka. Njegova procena je da bi društvo trebalo pripremiti za mogućnost dugotrajnijeg i težeg sukoba umesto da se podstiče očekivanje brzog povratka potpuno mirnodopskom životu.
Takva promena ne odnosi se samo na javnu retoriku. Ona podrazumeva širu mobilizaciju države i društva, prilagođavanje institucija ratnim okolnostima i prihvatanje činjenice da posledice sukoba više nisu problem samo vojske.
U razgovoru se zato kritikuje nesrazmera između ozbiljnosti događaja i javnog života koji se u mnogim segmentima nastavlja kao da se ništa fundamentalno nije promenilo. Sportske manifestacije i druge svakodnevne aktivnosti koriste se kao ilustracija tog raskoraka, a ne kao problem same po sebi.
Ključna promena dogodila se u geografiji rata. Dok je najveći deo stanovništva ranije mogao da ga posmatra kao događaj vezan za udaljenu liniju borbenog dodira, napadi na gradove i infrastrukturu postepeno ruše takvu predstavu.
Iz toga proizlazi zahtev da se promeni i javni jezik. Objašnjavanje svakog pojedinačnog udara ili pokušaj da se posledice rata predstavljaju kao izdvojeni incidenti više nisu dovoljni ako se napadi ponavljaju i šire na različite delove zemlje.
Rusko društvo tako ulazi u fazu u kojoj pitanje više nije samo šta se događa na frontu, već koliko duboko rat može da promeni život u pozadini. Ako se trend udara na gradove i stratešku infrastrukturu nastavi, razlika između ratne zone i ostatka zemlje postaće još manja.
