Ruski lovac pete generacije Su-57 mogao bi uskoro da dobije novu kategoriju naoružanja koja bi značajno proširila način njegove upotrebe. Umesto oslanjanja samo na klasične rakete i bombe, avion se razvija kao platforma sposobna da u borbenu zonu šalje bespilotne letelice sa različitim zadacima.
Posebnu pažnju privukla je najava Rosteha da će izvozna verzija Su-57E od 8. do 10. septembra biti prikazana na međunarodnom aeromitingu El Alamejn 2026 u Egiptu sa „principijelno novim naoružanjem“, koje do sada nije javno demonstrirano ni u Rusiji ni u inostranstvu.
Zvanično nije saopšteno o kakvom sistemu je reč, što je otvorilo prostor za procene da bi predstavljanje moglo biti povezano sa programom bespilotnih letelica lansiranih iz aviona.
Takav pravac razvoja nije nov. Patentni materijali i ruski izveštaji ukazuju da Suhoj najmanje od 2023–2024. radi na jednokratnim dronovima namenjenim Su-57, dok je 2024. godine šef ruske državne korporacije Rosteh Sergej Čemezov potvrdio rad na integraciji bespilotnih sistema sa ovim lovcem.
Ideja je da dron praktično postane nova vrsta vazduhoplovne municije. Nakon lansiranja mogao bi samostalno da nastavi let prema određenom području ili cilju, dok bi Su-57 ostao na većoj udaljenosti. U zavisnosti od verzije, bespilotna letelica mogla bi da obavlja izviđanje, elektronsko ratovanje, otkrivanje i označavanje ciljeva ili direktan napad.
Izviđačka varijanta mogla bi da leti ispred aviona i traži položaje protivvazdušne odbrane, radare i druge ciljeve, a zatim podatke prosleđuje lovcu. Druga verzija mogla bi da nosi opremu za elektronsko ratovanje i ometa protivničke senzore i komunikacione sisteme. Jednokratni model sa bojevom glavom imao bi potpuno drugačiji zadatak i nakon lansiranja funkcionisao bi kao udarna municija.
Razmatra se i složenija varijanta autonomne bespilotne letelice koja bi bila smeštena u unutrašnjem prostoru aviona. Posle izvršenog zadatka takav dron mogao bi samostalno da se vrati, za razliku od spolja nošenih jednokratnih udarnih sistema.
Unutrašnji smeštaj je posebno važan za Su-57. Avion ima dva velika unutrašnja odeljka za naoružanje i dva manja bočna odeljka u korenu krila, prvenstveno namenjena raketama vazduh-vazduh kratkog dometa. Dovoljno kompaktan dron mogao bi zato da bude skriven unutar aviona sve do trenutka lansiranja, bez potrebe da se stalno nalazi na spoljnim nosačima.
Time bi se istovremeno povećavala i bezbednost aviona sa posadom. Su-57 ne bi morao da prilazi protivničkom radaru ili bateriji PVO kako bi prikupio podatke potrebne za napad. Dron bi mogao da bude poslat napred, približi se zoni najvećeg rizika i prenese podatke, dok bi lovac ostao izvan neposredno ugroženog prostora.
Rusija već godinama ispituje širi koncept povezivanja Su-57 sa bespilotnim platformama. Teški udarni dron S-70 „Ohotnik“ prvi put je leteo zajedno sa Su-57 još 2019. godine.
Tokom tog ispitivanja proveravana je mogućnost proširenja radarskog polja lovca i određivanja ciljeva za upotrebu vazduhoplovnog naoružanja velikog dometa bez ulaska Su-57 u zonu protivničke PVO.
Tokom daljeg razvoja programa ispitivani su razmena podataka između aviona, raspodela ciljeva tokom leta, održavanje potrebnog rastojanja između platformi i izvođenje manevara.
„Ohotnik“ je mnogo veća letelica od malih dronova koji bi mogli da budu lansirani direktno sa Su-57, ali oba projekta pripadaju istoj široj ideji: pilotirani avion više ne bi delovao kao izolovana platforma, već kao deo mreže vazduhoplova sa i bez posade.
Taj pravac je dodatno dobio na značaju 2026. godine pojavom dvosedne verzije Su-57D. Ruski konstruktori predviđaju da drugi član posade preuzme deo poslova povezanih sa upravljanjem bespilotnim sistemima, dok se pilot koncentriše na osnovni borbeni zadatak.
Direktor Konstruktorskog biroa Suhoj Mihail Strelec naveo je da je takvo rešenje važno za rad sa S-70 „Ohotnikom“, ali i sa grupama i rojevima dronova. Dvosed se razmatra i kao platforma za ispitivanje tehnologija borbene veštačke inteligencije.
Razlika između teškog „Ohotnika“ i malih dronova koje bi Su-57 mogao fizički da nosi otvara mogućnost višeslojnog sistema. Velike bespilotne letelice mogle bi da prate avion i deluju kao zasebne borbene platforme, dok bi manje bile lansirane po potrebi za izviđanje, ometanje, označavanje ciljeva ili napad.
Takav sistem menja i način na koji se posmatra količina naoružanja jednog lovca. Pored raketa vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, pilot bi raspolagao platformama koje posle odvajanja mogu da menjaju putanju, pretražuju određeno područje i izvršavaju zadatke koji su ranije zahtevali približavanje samog aviona.
Program ima i izvozni značaj. Su-57 već ima potpisane izvozne ugovore sa više kupaca, dok su isporuke Alžiru počele 2025. godine. Mogućnost da se avion ponudi ne samo kao lovac pete generacije već i kao vazdušni komandni centar ili „matični brod“ za različite bespilotne sisteme mogla bi da postane važan deo njegove ponude na međunarodnom tržištu.
Predstojeće predstavljanje Su-57E u Egiptu zato će biti pažljivo praćeno. Rosteh je za sada potvrdio samo da avion stiže sa naoružanjem koje nikada ranije nije javno prikazano, dok tačna priroda sistema ostaje nepoznata.
Ukoliko se pokaže da je povezan sa bespilotnim letelicama lansiranim iz vazduha, Su-57 će napraviti još jedan korak od klasičnog lovca prema platformi koja istovremeno upravlja senzorima, naoružanjem i bespilotnim sistemima raspoređenim oko nje.
