Ponekad najjednostavnije navike daju rezultate koje mnogi ne očekuju. Kada se govori o zdravlju srca, povišenom krvnom pritisku i problemima sa cirkulacijom, većina ljudi prvo pomisli na lekove.
Međutim, stručnjaci godinama ukazuju da postoji jedna jednostavna aktivnost koja može značajno doprineti boljem zdravstvenom stanju, a dostupna je gotovo svima – hodanje.
Prema iskustvima iz rehabilitacione prakse, redovno hodanje pozitivno utiče na osobe sa hipertenzijom, dijabetesom, aterosklerozom, ali i na ljude koji imaju simptome srčane slabosti.
Kod takvih pacijenata često se mogu primetiti otečene noge, ubrzano zamaranje i drugi znaci da srce više ne radi punim kapacitetom. Upravo zato se hodanje često preporučuje kao jedna od najvažnijih svakodnevnih navika.
Iskustva pokazuju da osobe koje uporno i redovno hodaju mogu tokom perioda od godinu i po do dve godine značajno poboljšati svoje stanje. Mnogi koji su ranije veliki deo vremena provodili po bolnicama i koristili više različitih terapija, zahvaljujući svakodnevnom kretanju uspeli su da povrate kondiciju i kvalitet života.
Koliko je hodanje važno govori i činjenica da se svake godine organizuju velike pešačke manifestacije na kojima učestvuju hiljade ljudi. Među njima su i stotine učesnika starijih od 80 godina koji bez većih problema prelaze deonice duge 25 kilometara. Reč je o ljudima koji su nekada bili gotovo potpuno fizički neaktivni, a danas bez teškoća učestvuju u višesatnim šetnjama.
Ali koliko je hodanja zaista potrebno običnom čoveku?
Najnovija istraživanja ukazuju da je osnovni minimum za očuvanje zdravlja 30 minuta hodanja dnevno. Nije potrebno opsesivno pratiti puls ili druge parametre. Važno je hodati tempom kao kada čovek blago žuri da stigne na autobus, voz ili važan sastanak. Dakle, dovoljno brzo da se oseti napor, ali ne toliko da dolazi do iscrpljivanja.
Za osobe kojima je kretanje trenutno teško preporučuje se postepen početak. Dovoljno je krenuti sa pet do deset minuta dnevno i zatim svakog dana malo produžavati trajanje šetnje. Već za oko 25 dana moguće je stići do preporučenih 30 minuta.
Za ljude koji žele samo da održavaju zdravlje, pola sata bržeg hoda dnevno smatra se svojevrsnom higijenskom normom, jednako važnom kao pranje zuba ili jutarnje umivanje.
Međutim, oni koji žele ozbiljnije da rade na svom zdravstvenom stanju često se usmeravaju na duže šetnje. Kao cilj se navodi dva puta dnevno po 60 minuta, ujutru i uveče.
Postavlja se pitanje zašto baš hodanje, a ne trčanje.
Odgovor je jednostavan. Trčanje se uglavnom preporučuje ljudima koji su potpuno zdravi, bez viška kilograma i problema sa zglobovima. Kod osoba sa prekomernom telesnom težinom trčanje može dodatno opteretiti kičmu, kolena i kukove, što povećava rizik od bolova i povreda.
Kod većine ljudi, posebno u starijem životnom dobu, određeni višak kilograma već postoji. Zbog toga je hodanje mnogo bezbednija i dugoročno održivija aktivnost. Ljudi mogu pešačiti desetine kilometara bez ozbiljnog opterećenja organizma, dok je trčanje znatno zahtevnije.
Zanimljivo je da pojedini ljudi koji redovno hodaju dostižu i 20 kilometara dnevno, a među njima ima i osoba starijih od 80 godina. Upravo takvi primeri često se navode kao dokaz koliko se organizam može prilagoditi kada se fizička aktivnost uvodi postepeno i dosledno.
Mnoge od hodanja odvraćaju bolni zglobovi. Ipak, smatra se da problemi često nastaju upravo zbog dugotrajne neaktivnosti. U takvim slučajevima ne treba forsirati brz tempo. Dovoljno je šetati lagano i postepeno povećavati opterećenje kako bi mišići i zglobovi jačali.
Naravno, postoje situacije kada su neophodni rehabilitacija ili hirurško lečenje, posebno kod teških oštećenja kukova i uznapredovalih oblika koksartroze. Ali i tada je nakon oporavka kretanje od ključnog značaja. Čak i kod ljudi kojima je ugrađen veštački zglob, nedovoljna aktivnost može dovesti do slabljenja mišića i skraćenja veka trajanja same proteze.
Zato mnogi stručnjaci danas ističu jednostavnu poruku: svakodnevno hodanje nije samo rekreacija, već jedna od najvažnijih navika za očuvanje zdravlja srca, krvnih sudova, zglobova i celokupnog organizma. Ponekad upravo tih pola sata dnevno može napraviti razliku koja se godinama oseća.
