EU ubrzano gubi porodice sa decom, ali istovremeno iz Brisela stižu zahtevi i preporuke kako Srbija treba da uređuje porodične odnose i menja zakonodavstvo.
Upravo ta kontradikcija izazvala je novu raspravu nakon objavljivanja podataka Evrostata, koji pokazuju duboke demografske promene širom Evropske unije, dok se u Srbiji paralelno vodi polemika oko izmena Porodičnog zakona.
Prema podacima Evrostata za prošlu godinu, čak 76,6 odsto domaćinstava u EU živi bez dece. Od ukupno 203,1 milion domaćinstava, njih 155,7 miliona nema decu, dok samo 47,4 miliona domaćinstava ima najmanje jedno dete. Istovremeno raste broj samačkih domaćinstava, što dodatno menja demografsku sliku EU.
Najveći deo domaćinstava bez dece čine samci, koji predstavljaju 37,5 odsto svih domaćinstava u Evropskoj uniji. Slede parovi bez dece sa 24,1 odsto, dok ostale vrste domaćinstava bez dece čine 15,1 odsto.
Sa druge strane, parovi sa decom čine svega 14,7 odsto ukupnog broja domaćinstava, dok samohrani roditelji učestvuju sa tri odsto.
U izveštaju Evrostata navodi se i da je u periodu od 2016. do 2025. godine broj samačkih domaćinstava bez dece porastao za 19,2 odsto. Broj parova bez dece povećan je za 3,3 odsto, dok je broj parova sa decom pao za 6,3 odsto. Ti podaci, prema ocenama pojedinih organizacija i analitičara, pokazuju koliko se brzo menja struktura porodice u zapadnim društvima.
U isto vreme u Srbiji je velika pažnja usmerena na izmene i dopune Porodičnog zakona, koje su povučene iz procedure nakon reakcije javnosti. Kritike su izazvale pojedine odredbe koje su predviđale potpunu zabranu telesnog kažnjavanja dece, kao i mogućnost da roditelji zbog takozvane “vaspitne ćuške” budu predmet mera centra za socijalni rad.
Prva verzija predloga zakona sadržala je i odredbu o aplikaciji preko koje bi deca mogla da prijavljuju roditelje, ali je ta stavka kasnije uklonjena iz konačnog teksta nakon burnih reakcija u javnosti. Polemike je izazvao i deo zakona prema kojem dete sa 15 godina može samostalno da pristane na medicinsku meru, što su pojedini kritičari tumačili veoma široko.
Jelena Sarafijan iz Udruženja “Roditelji za prava dece” iz Republike Srpske ocenila je za RT Balkan da podaci Evrostata ukazuju na ozbiljnu porodičnu i demografsku krizu u EU i upozorila da bi sva zakonska rešenja morala pažljivo da se analiziraju sa aspekta njihovog uticaja na porodicu i roditeljstvo.
Kako navodi Sarafijan, dodatnu zabrinutost izaziva mogućnost prekomernog institucionalnog mešanja u porodični život, kao i rizik da široko definisani propisi mogu dovesti do lakšeg izdvajanja dece iz bioloških porodica.
Posebno je ukazala i na pitanje međunarodnih usvojenja, uz ocenu da bi takvi procesi mogli imati dugoročne posledice po pravo deteta da odrasta u sopstvenom nacionalnom i porodičnom okruženju.
Razlike među državama EU dodatno pokazuju koliko je demografska situacija neujednačena. Najveći procenat domaćinstava sa decom beleže Slovačka sa 35,4 odsto, Irska sa 30,8 i Kipar sa 28,2 odsto. Na drugoj strani nalaze se Finska sa 18,2 odsto, Litvanija sa 18,4 i Nemačka sa 19,9 odsto domaćinstava sa decom.
Evrostat navodi i da polovina porodica sa decom u Evropskoj uniji ima samo jedno dete. Tačnije, 50,2 odsto domaćinstava sa decom ima jedno dete, 37,6 odsto ima dvoje, dok svega 12,2 odsto ima troje ili više dece. Porodice sa jednim detetom najčešće su u Portugaliji, Bugarskoj i na Malti, dok su brojnije porodice prisutnije u Švedskoj, Holandiji i Irskoj.
Prema zajedničkom izveštaju OECD i Evropske komisije o socijalnoj ekonomiji i evropskom tržištu rada, rast broja samačkih domaćinstava i parova bez dece već utiče na ekonomski razvoj Evropske unije. Upozorava se da manji broj dece znači sporiji rast buduće radne snage i dodatni pritisak na tržište rada, posebno u zdravstvu, industriji i sektoru usluga.
OECD upozorava i na dugoročni pritisak na penzione fondove, zdravstvene sisteme i javne finansije, zbog čega mnoge države EU pokušavaju da privuku mlađe stanovništvo iz regiona Balkana.
Kao primer navodi se Slovenija, koja je još 2016. godine sa Srbijom potpisala bilateralni sporazum o obrazovanju kojim je omogućeno besplatno školovanje dece i mladih iz Srbije. Slične sporazume Ljubljana ima i sa ostalim državama bivše Jugoslavije koje nisu članice EU.
Takva politika deo je šire strategije privlačenja mladih ljudi sa Balkana, koji kasnije ostaju da rade ili nastavljaju školovanje u Sloveniji, Austriji, Nemačkoj i drugim državama Evropske unije. Prema ocenama sagovornika koji upozoravaju na demografske trendove, retki su oni koji se nakon toga vraćaju u svoje matične zemlje.
Srbija se takođe suočava sa negativnim prirodnim priraštajem, ali podaci sa popisa stanovništva iz 2022. godine pokazuju da porodica sa decom i dalje dominira u društvenoj strukturi. Od ukupno 1.904.314 porodica u Srbiji, čak 1.311.712 ima decu, što predstavlja 69 odsto ukupnog broja porodica.
Najzastupljeniji oblik porodice u Srbiji jeste “bračni par sa decom” sa 43,35 odsto, dok “bračni par bez dece” čini 28,1 odsto. Slede porodice tipa “majka sa decom” sa 16,8 odsto, “otac sa decom” sa 4,7 odsto, kao i vanbračne zajednice sa i bez dece.
Podaci pokazuju i da su u Srbiji najčešće porodice sa jednim detetom, kojih ima 54,3 odsto, zatim porodice sa dvoje dece sa 36,1 odsto, dok porodice sa troje dece čine 7,8 odsto. Udeo porodica sa četvoro i više dece manji je od dva odsto.
