Hronična bolest bubrega dugo može da prolazi potpuno neprimećeno, a posledice koje ostavlja po srce i krvne sudove često postaju vidljive tek kada problem već ozbiljno uznapreduje.
Stručnjaci upozoravaju da upravo zbog toga mnogi pacijenti godinama ne znaju da imaju oštećenje bubrega, iako bolest postepeno povećava rizik od srčanih problema, poremećaja ritma i srčane slabosti.
Prema navodima nefrologa iz ruskog medicinskog izveštaja, svaki deseti čovek na planeti ima hroničnu bolest bubrega, ali veliki broj njih nema nikakve simptome u ranoj fazi.
Bubreg najčešće ne boli, osim kod pojedinih stanja poput kamena u bubregu, pa bolest dugo ostaje skrivena. Tek u kasnijim stadijumima mogu da se pojave ozbiljniji znaci poput neprijatnog mirisa daha ili izražene uremije.
Lekari upozoravaju da bolest ponekad počinje upornim glavoboljama ili visokim pritiskom koji se teško kontroliše terapijom. Upravo tu se vidi jaka povezanost između bubrega i srca.
Statistika pokazuje da kod terminalne faze hronične bolesti bubrega učestalost infarkta dostiže između šest i devet procenata godišnje, dok se rizik od hospitalizacije zbog hronične srčane slabosti povećava čak 12 puta.
Kako se navodi u analizi stručnjaka, oboleli od hronične bolesti bubrega imaju višestruko veći rizik od poremećaja srčanog ritma i drugih kardiovaskularnih komplikacija.
Rizik od smrtnosti povezan sa srčanim i krvnim sudovima može biti povećan sedam do devet puta kod ljudi sa ozbiljnim oštećenjem bubrega.
Mnogi veruju da su bezbedni ako nikada nisu imali upalu bubrega ili pijelonefritis, ali lekari upozoravaju da su glavni uzroci ozbiljnih problema zapravo druge bolesti koje su danas veoma rasprostranjene.
Arterijska hipertenzija prisutna je kod najmanje 80 procenata bubrežnih bolesnika, dok dijabetes tipa 2 ima svaki treći pacijent na hemodijalizi. Oba oboljenja oštećuju krvne sudove i utiču na organe poput srca, mozga, očiju i bubrega.
Posebnu zabrinutost među stručnjacima izaziva i gojaznost, koja se sve češće navodi kao jedan od vodećih faktora razvoja hronične bolesti bubrega.
Problem više nije rezervisan samo za stariju populaciju. Oboljevaju i mlađi ljudi, pa čak i deca. Kod dece su uzroci često povezani sa urođenim anomalijama bubrega i mokraćnih puteva.
Zbog toga lekari preporučuju jednostavne preventivne kontrole najmanje jednom godišnje. Pre svega, savetuje se analiza urina radi provere prisustva proteina, kao i biohemijska analiza krvi sa proverom kreatinina.
Posebno je važno da ove preglede redovno rade osobe sa dijabetesom, visokim pritiskom, onkološkim oboljenjima, autoimunim problemima i prethodnim bolestima bubrega.
Ako se primete odstupanja kreatinina, lekar računa brzinu glomerularne filtracije, poznatu kao GFR ili SKG, koja predstavlja glavni pokazatelj rada bubrega.
Ovaj parametar može da otkrije čak i blaga oštećenja funkcije bubrega dok je kreatinin još u granicama normale. Stručnjaci dodatno preporučuju proveru nivoa cistatina C u krvi, jer i taj pokazatelj može pomoći u ranom otkrivanju problema.
Kada je reč o zaštiti bubrega, nefrolozi preporučuju nekoliko važnih koraka. Ishrana treba da bude uravnotežena, sa više svežeg povrća, voća i mlečnih proizvoda, dok unos proteina ne bi trebalo da prelazi jedan gram po kilogramu telesne mase. Savetuje se i smanjenje soli, kao i izbegavanje proizvoda bogatih konzervansima.
Redovan unos tečnosti posebno je važan za ljude koji žive u toplim krajevima, bave se sportom ili rade u uslovima visokih temperatura.
Stručnjaci naglašavaju i značaj fizičke aktivnosti, održavanja normalnog krvnog pritiska, kontrole šećera i holesterola, kao i prestanka pušenja.
Poseban oprez savetuje se kod upotrebe lekova koji mogu oštetiti bubrege, uključujući pojedine analgetike, antibiotike, antiinflamatorne preparate i određene dodatke ishrani namenjene mršavljenju ili povećanju mišićne mase.
Lekari upozoravaju da je održavanje zdrave telesne težine jedan od ključnih faktora zaštite bubrega. Indeks telesne mase trebalo bi da bude manji od 25, dok povećan obim struka značajno povećava rizik od razvoja bolesti.
Kao važni faktori zaštite navode se i najmanje sedam sati sna dnevno, kao i sposobnost kontrole stresa i vođenje mirnijeg načina života.
