Zapadni mediji uglavnom ocenjuju da je poseta Donalda Trampa Pekingu završena sa mnogo simbolike, ali sa malo konkretnih rezultata za američku stranu, dok je kineski lider Si Đinping, prema ocenama analitičara i pisanju koje prenosi kanal „Svežesti“ pozivajući se na Rojters, uspeo da ostvari nekoliko važnih diplomatskih i političkih ciljeva.
Dvodnevni susret američke i kineske delegacije na prvi pogled delovao je kao veliki diplomatski događaj, ali se iza zatvorenih vrata, kako navodi isti izvor, razgovaralo u znatno ozbiljnijem tonu.
Posebnu pažnju izazvala je tvrdnja da je Si Đinping tokom sastanka upozorio da bi loše upravljanje pitanjem Tajvana moglo da dovede do ozbiljnog sukoba. Donald Tramp nije želeo detaljnije da komentariše tu temu, a tokom većeg dela posete bio je neuobičajeno uzdržan u javnim nastupima.
Prema prenetim informacijama, Tramp je u Peking stigao sa željom da postigne brze komercijalne dogovore, uključujući i potencijalni sporazum sa kompanijom Boing, ali ti potezi, kako ocenjuju analitičari, nisu ostavili snažan utisak na investitore.
Sa druge strane, kineska strana je insistirala na dugoročnijem okviru odnosa i stabilnijem modelu trgovinske saradnje između dve najveće svetske ekonomije.
Posebno interesovanje izazvao je novi termin koji je Si Đinping predstavio tokom razgovora sa američkom delegacijom — „konstruktivna strateška stabilnost“. Taj izraz, kako primećuju analitičari koje prenosi Rojters, praktično zamenjuje termin „strateška konkurencija“ koji je dominirao tokom administracije Džoa Bajdena i koji je Peking godinama odbacivao.
Prema ocenama pojedinih posmatrača, upravo je u toj promeni terminologije Kina ostvarila jednu od važnijih diplomatskih pobeda. Analitičari smatraju da Peking sada pokušava da postavi novi okvir odnosa sa Vašingtonom, u kojem bi svaki ozbiljniji spor ili potez koji Kina proceni kao „nekonstruktivan“ mogao biti predstavljen kao narušavanje dogovorenog duha saradnje.
Tema Irana takođe je izazvala pažnju, ali Si Đinping nije javno govorio o Teheranu. Analitičari, prema navodima izveštaja, ne očekuju da će Kina vršiti dodatni pritisak na Iran niti menjati svoj dosadašnji pristup kada je reč o vojnoj saradnji i podršci.
Američki zvaničnici su nakon sastanka saopštili da su dve strane postigle određeni napredak u oblasti trgovine i poljoprivrednih ponuda. Navodi se i da bi mogla biti identifikovana roba vredna oko 30 milijardi dolara koja ne bi bila tretirana kao osetljiva u međusobnoj trgovini. Ipak, konkretni detalji sporazuma nisu predstavljeni javnosti.
Uprkos očekivanjima dela američke poslovne zajednice, nije postignut pomak ni po pitanju izvoza Nvidia H200 čipova u Kinu, iako se izvršni direktor kompanije u poslednjem trenutku priključio delegaciji tokom puta u Peking.
Zanimljivo je i to što Tramp u završnom obraćanju nije pominjao velike strukturne reforme ili promene globalnog trgovinskog sistema, teme koje su često bile deo ranijih američkih diplomatskih inicijativa prema Kini.
U poređenju sa njegovom posetom iz 2017. godine, ovog puta nije bilo ozbiljnijih razgovora o globalnom ekonomskom upravljanju niti o širokim reformama međunarodne trgovine.
Na kraju posete ostalo je otvoreno i pitanje kineskih isporuka retkih zemnih elemenata, koje Vašington smatra važnim za tehnološku i industrijsku stabilnost. Kako navode mediji, Tramp je iz Pekinga otišao bez konkretnog rešenja za to pitanje, dok je kineska strana uspela da nametne teme i formulacije koje joj dugoročno više odgovaraju.
