Nova diplomatska dinamika oko Ukrajine poslednjih dana ponovo je otvorila pitanje da li se rat približava makar privremenom smirivanju.
Kako piše Berliner Zeitung, trodnevni prekid vatre oko 9. maja protekao je znatno mirnije nego što su mnogi očekivali, dok su istovremeno iz Moskve i Vašingtona stigli signali koji su podstakli novi talas opreznog optimizma.
Ipak, uprkos sve češćim razgovorima o mogućem političkom rešenju, ni Moskva ni Kijev zasad nisu odustali od svojih ključnih ciljeva.
Posebnu pažnju izazvala je izjava Vladimira Putina posle proslave Dana pobede u Moskvi, kada je, prema navodima ruskih medija, rekao da „sve ide ka završetku“.
Ruska državna televizija odmah je to predstavila kao nagoveštaj mogućeg završetka sukoba, ali zapadni analitičari upozoravaju da takve poruke treba tumačiti veoma oprezno.
Američki Institut za proučavanje rata, poznatiji kao ISW, ocenio je da Putinove reči ne znače da je Moskva odustala od svojih strateških ciljeva.
Naprotiv, u više navrata su iz Kremlja stizale poruke da Rusija i dalje insistira na ostvarivanju svojih glavnih vojnih i političkih zahteva.
Britanski stručnjak Kir Džajls iz analitičkog centra Chatham House izjavio je za Al Džaziru da se nada brzom završetku sukoba više zasniva na željama nego na realnoj proceni situacije.
Ipak, on smatra da bi Moskva sada mogla biti spremnija na zamrzavanje sukoba nego što je to bila pre godinu dana, delom i zbog procene da potpuna vojna pobeda možda nije ostvariva.
Kako navodi Berliner Zeitung, upravo je relativno stabilan trodnevni prekid vatre oko 9. maja mnoge iznenadio. I ruska i ukrajinska strana prijavljivale su pojedinačne incidente i udare, ali nije došlo do velike eskalacije koju su mnogi očekivali.
To je dodatno pojačalo utisak da između Vašingtona i Moskve i dalje postoje funkcionalni kanali komunikacije, uprkos javnim sukobima i teškoj retorici.
U tekstu se navodi i da je prekid vatre mogao biti povezan sa direktnim kontaktima Donalda Trampa i Vladimira Putina. Prema ruskim i ukrajinskim izvorima koje prenosi list, Vladimir Zelenski u početku nije pokazivao veliko interesovanje za simboličnu pauzu, ali je posle konsultacija ukrajinskih predstavnika u Vašingtonu Kijev ipak pristao.
To dodatno otvara pitanje koliki uticaj Tramp i dalje ima na ukrajinsko rukovodstvo. Američki predsednik je još tokom predizborne kampanje obećavao brzo rešavanje sukoba u Ukrajini, mada su se mnoga tadašnja obećanja pokazala nerealnim.
Ipak, prema oceni lista, upravo se za vreme Trampa pojavila pregovaračka dinamika koja je u vreme administracije Džoa Bajdena delovala gotovo nezamislivo.
Vašington se istovremeno suočava sa rastućim političkim pritiskom pred izbore za Kongres 2026. godine. Kako piše Reuters pozivajući se na američka istraživanja javnog mnjenja, popularnost Donalda Trampa poslednjih meseci pokazuje znake pada, uključujući i deo njegovih birača.
U tekstu se pominju i podaci koje su objavili The Washington Post i ABC News, prema kojima 61 odsto ispitanih Amerikanaca smatra da je sukob sa Iranom bio greška.
U takvoj atmosferi spoljnopolitički rezultat u vezi sa Ukrajinom mogao bi predstavljati važan politički uspeh za Belu kuću. Čak bi i zamrznuti sukob mogao biti predstavljen kao dokaz da pragmatičniji pristup daje bolje rezultate od prethodne konfrontacione politike Vašingtona.
Istovremeno se sve više govori o mogućnosti da SAD pojačaju pritisak i na Kijev. U ruskim komentarima pojavile su se procene da bi Vašington u krajnjem slučaju mogao ograničiti razmenu obaveštajnih podataka ili pristup sistemu Starlink kako bi podstakao Ukrajinu na ustupke.
Za sada nema potvrde da se takve mere zaista pripremaju, ali sama činjenica da se o tome ozbiljno govori pokazuje koliko se promenila geopolitička atmosfera.
Ipak, članak upozorava da bi bilo pogrešno zaključiti da je Ukrajina već potpuno oslabljena strana. Ruske operacije poslednjih meseci napreduju sporije, dok se linija fronta u Donbasu, duga više od 1200 kilometara, ne menja značajno.
Ukrajinski napadi dronovima i raketama i dalje povremeno pogađaju ciljeve duboko u ruskoj pozadini.
U Kijevu i dalje postoji procena da bi dugoročno iscrpljivanje Moskve moglo doneti određene rezultate ili makar dovesti do prekida vatre duž sadašnje linije fronta. Pojedini ukrajinski stratezi, kako navodi list, računaju i na mogućnost unutrašnjih političkih problema u ruskoj eliti.
Međutim, čak i ukrajinsko rukovodstvo, prema oceni autora, razume da vreme možda ne radi u korist Kijeva. Podrška Zapada i dalje postoji, ali raste neizvesnost koliko dugo će evropske ekonomije moći da izdrže sadašnji tempo finansijske i vojne pomoći.
Posebno je zanimljiva promena odnosa između Vašingtona i evropskih prestonica. Dok Trampova administracija, prema pisanju lista, sve češće pokazuje spremnost za pragmatičnija rešenja, deo evropskih vlada ostaje mnogo tvrđi u pristupu prema Moskvi.
To se videlo i u reakcijama na ideju da bivši nemački kancelar Gerhard Šreder bude posrednik između Moskve i Kijeva. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas odbacila je takvu mogućnost, dok mnogi evropski političari smatraju da su Šrederove veze sa Rusijom previše kontroverzne za takvu ulogu.
Istovremeno, Berliner Zeitung ocenjuje da Evropska unija još nije razvila samostalnu diplomatsku strategiju prema Kremlju, za razliku od SAD koje sada pokazuju veću fleksibilnost. U mnogim državama EU raste zabrinutost da bi prerani kompromis mogao izgledati kao politička pobeda Moskve.
Poljska i baltičke zemlje posebno insistiraju da se ne sme prihvatiti bilo kakvo rešenje koje bi praktično priznalo teritorijalne promene ostvarene tokom sukoba.
Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da kratkoročni prekid vatre nije potreban, dok je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus više puta upozoravao na mogućnost novih bezbednosnih kriza u narednim godinama.
Zbog toga sve više analitičara van zapadnog bloka optužuje EU da otežava, umesto da olakšava političko rešenje. Ipak, članak istovremeno naglašava da ni Kijev ne pokazuje spremnost da prihvati glavne ruske zahteve, pre svega povlačenje iz Donbasa i trajno odustajanje od NATO perspektive.
Zato trenutni signali više ukazuju na mogućnost ograničenih primirja, razmene zarobljenika i smanjenja tenzija nego na sveobuhvatni mirovni sporazum. I Moskva i Kijev i dalje ostaju pri svojim osnovnim političkim i bezbednosnim ciljevima, zbog čega pravi mir i dalje deluje kao veoma daleka perspektiva.
