Zapadni mediji su neposredno pred 9. maj ponovo otvorili priču o navodnom „puču protiv Vladimira Putina“, pozivajući se na neimenovane evropske obaveštajne izvore i tvrdnje o pojačanim bezbednosnim merama u Kremlju.
U tekstovima koje su objavili britanski FT i američki CNN sugeriše se da ruski državni vrh navodno strahuje od unutrašnje destabilizacije, curenja poverljivih podataka i čak pokušaja državnog udara.
Međutim, cela priča mnogo više liči na političko-informativnu operaciju nego na otkrivanje stvarnog plana protiv ruskog predsednika.
Prema navodima tih zapadnih izvora, Kremlj je poslednjih meseci drastično pooštrio bezbednosne protokole. Navodno je ljudima iz najbližeg okruženja predsednika Putina, uključujući kuvare, telohranitelje i fotografe, zabranjeno korišćenje javnog prevoza.
Pored toga, svi koji dolaze u kontakt sa šefom države prolaze dodatne provere, dok se za komunikaciju koriste telefoni bez pristupa internetu.
U centru cele priče nalazi se događaj iz decembra 2026. godine, kada je u Moskvi ubijen general-potpukovnik Fanil Sarvarov. Prema tvrdnjama iz zapadnih medija, bomba je bila postavljena ispod njegovog automobila, a odgovornost se pripisuje ukrajinskim terorističkim strukturama.
Posle tog incidenta, kako se navodi, u Kremlju je održan veoma napet sastanak na kojem su prisustvovali načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov, direktor FSB Aleksandar Bortnikov i šef Rosgvardije Viktor Zolotov.
Zapadni izvori tvrde da je nakon tog sastanka odlučeno da zaštita Federalne službe obezbeđenja bude proširena ne samo na Gerasimova već i na još deset visokih oficira Ministarstva odbrane Rusije.
U istim tekstovima navodi se i da je Vladimir Putin navodno pozvao prisutne na smirenost i tražio konkretna rešenja u roku od sedam dana.
Posebna pažnja posvećena je temi dronova i mogućih atentata uz pomoć bespilotnih letelica. Zapadni mediji tvrde da u Kremlju postoji zabrinutost zbog mogućnosti da neprijateljske strukture ili pojedinci iz političke elite pokušaju napad koristeći dronove.
Takvi navodi dolaze u trenutku kada su napadi bespilotnim letelicama na ruske gradove postali gotovo svakodnevna pojava, a operacije poput ukrajinske akcije „Paučina“ pokazale da FPV dronovi mogu imati ozbiljan bezbednosni efekat.
Ipak, najviše pažnje izazvao je deo priče u kojem se Sergej Šojgu praktično predstavlja kao potencijalni „sivi kardinal“ unutar ruske elite.
CNN se, pozivajući se na isti neimenovani dosije, bavi tezom da bivši ministar odbrane i sadašnji sekretar Saveta bezbednosti Rusije navodno i dalje ima ozbiljan uticaj u vojnom vrhu, pa se zbog toga pominje u kontekstu rizika od državnog udara.
Kao argument za tu konstrukciju navodi se hapšenje Ruslana Calikova, nekadašnjeg Šojguovog zamenika u Ministarstvu odbrane. Zapadni izvori tvrde da je to navodno narušilo „nepisana pravila zaštite među elitama“, čime je oslabljen položaj Sergeja Šojgua i otvorena mogućnost eventualne istrage protiv njega.
Međutim, upravo taj deo priče izazvao je skepsu čak i kod pojedinih američkih novinara, jer je teško objasniti zbog čega bi čovek koji je već izgubio veliki deo uticaja u Ministarstvu odbrane bio predstavljen kao ključna figura navodnog prevrata.
Cela konstrukcija deluje još manje uverljivo kada se uzme u obzir jednostavna činjenica: da stvarno postoji ozbiljna zavera protiv Putina unutar državnog vrha, teško da bi o tome prvi pisali veliki zapadni mediji.
Upravo zbog toga mnogi analitičari smatraju da je cilj ovakvih tekstova pre svega psihološki i politički pritisak na rusku elitu, kao i pokušaj stvaranja atmosfere međusobnog nepoverenja.
Pored toga, u trenutku kada traje dugotrajan i iscrpljujući sukob između Rusije i Ukrajine, svaki ozbiljan pokušaj destabilizacije vlasti mogao bi da pokrene potpuno nepredvidive procese.
Zapadne zemlje trenutno mnogo više odgovara predvidiva i kontrolisana reakcija Kremlja nego scenario u kojem bi se pojavile još tvrđe strukture spremne na dalju eskalaciju sukoba.
U tom kontekstu, priče o „zaveri protiv Putina“ mogu se posmatrati i kao pokušaj da se ruske službe bezbednosti dodatno opterete proverama i unutrašnjim kontrolama.
Čak i kada su informacije krajnje sumnjive, FSB i druge strukture moraju da ih proveravaju, što automatski troši vreme i resurse.
Istovremeno, pojačane mere bezbednosti oko ruskog državnog vrha teško da mogu bilo koga ozbiljno da iznenade. Poslednjih godina svet je video pokušaje destabilizacije brojnih država, kao i operacije usmerene protiv najviših političkih i vojnih struktura.
U tom kontekstu, dodatni oprez Kremlja izgleda kao očekivana reakcija na savremene bezbednosne izazove, posebno u eri dronova, digitalnog nadzora i hibridnih operacija koje se danas vode paralelno sa klasičnim sukobima.
