Drevni disk iz Nebre ponovo menja pogled na istoriju i otvara pitanje koje naučnici nisu uspeli da zatvore decenijama: ko je i zašto napravio ovaj neobičan predmet, i šta se zapravo krije u njegovoj unutrašnjosti.
Najnovija otkrića ukazuju da bi odgovor mogao biti mnogo složeniji nego što se do sada mislilo, a sama relikvija mogla bi promeniti razumevanje razvoja rane civilizacije.
Priča o ovom artefaktu počinje gotovo kao kriminalni roman. Dvojica ilegalnih tragača su krajem devedesetih godina na brdu Mittelberg, nedaleko od nemačkog grada Nebra u pokrajini Saksonija-Anhalt, pronašla niz predmeta: mačeve, sekire, ukrase i neobičan zeleni disk prečnika oko 30 centimetara.
Umesto da nalaz prijave, pokušali su da ga prodaju, ali su ubrzo uhapšeni na granici sa Švajcarskom. Disk je potom dospeo u Univerzitet Martin Luter u Hale-Vitenbergu, gde je započela višegodišnja naučna analiza.
Od samog početka disk je izazivao podeljena mišljenja. Radiokarbonska analiza predmeta iz iste grobne celine pokazala je da potiču iz perioda između XX i XVII veka pre nove ere, iz vremena kada je u ovom delu Evrope postojala unetička kultura.
Međutim, precizna izrada diska, savršeno obrađena bronza i zlatni umetci delovali su previše napredno za to vreme. Pojavili su se i skeptici, poput profesora Petera Šauera iz Regensburga, koji je tvrdio da je reč o veštački kopiji. Kasnija mikroskopska analiza erozije površine pokazala je da je patina prirodna, pa je i sam Šauer povukao svoje sumnje.
Dodatnu neizvesnost unela je studija iz 2020. godine, kada su istraživači sa Univerziteta Gete u Frankfurtu predložili da bi disk mogao biti mlađi oko hiljadu godina. Ipak, za tu tvrdnju nisu ponuđeni čvrsti dokazi, dok arheološki nalazi iz okoline, uključujući više od hiljadu grobnica, potvrđuju naseljenost tog područja upravo u neolitu.
Kako su istraživanja napredovala, postajalo je sve jasnije da disk nije samo ukrasni predmet. Njegova pozicija na vrhu brda i veštački oblikovana zemljana struktura ukazivali su na precizno usklađivanje sa kretanjem Sunca.
Tokom solsticija, sunčevi zraci prelaze tačno iznad planine Brocken, najviše tačke vidljive iz tog područja. U blizini se nalazi i Gosečki krug, poznata neolitska opservatorija, što dodatno učvršćuje teoriju da je disk korišćen za posmatranje neba.
Astronom Volfgard Šloser iz Bohuma izmerio je ugao između dve zlatne linije na disku i dobio vrednost od 82 stepena, što odgovara položaju Sunca na horizontu tokom solsticija.
Zlatne tačke na površini podsećaju na sazvežđe Plejade, poznato kao Sedam sestara, koje se u jesen pojavljuje na nebu, a u proleće nestaje. U mnogim drevnim kulturama to je bio signal za početak i kraj poljoprivrednih radova. Danas se vidi šest zvezda, ali se pretpostavlja da je sedma u davnim vremenima bila vidljivija.
Ipak, najveće iznenađenje došlo je tek nedavno. Naučnici sa Univerziteta Oto fon Gerike u Magdeburgu analizirali su način izrade diska i zaključili da je napravljen tehnikom vrućeg kovanja.
Bronza je više puta zagrevana na oko 700 stepeni, oblikovana, hlađena i ponovo obrađivana, čime je postepeno povećavana debljina i prečnik ploče. Ovaj proces jasno pokazuje da su tadašnji majstori imali izuzetno razvijene veštine obrade metala.
Tokom tih analiza otkriven je još jedan detalj koji je dodatno produbio misteriju. Unutar slojeva materijala primećeni su nepoznati simboli. Njihovo značenje za sada nije razjašnjeno, ali stručnjaci smatraju da bi upravo oni mogli biti ključ za razumevanje prave svrhe diska.
Sve to vraća početnu tezu na početak priče: disk iz Nembre nije običan arheološki predmet, već složena zagonetka koja i dalje skriva odgovore.
Njegova funkcija, način izrade i skriveni simboli ukazuju na nivo znanja koji menja sliku o ranim evropskim civilizacijama.
Ono što je pronađeno gotovo slučajno danas stoji kao jedno od najintrigantnijih otkrića u modernoj arheologiji, a pravo objašnjenje možda tek dolazi.
