U trenutku kada se ponovo otvara pitanje evropskog puta Srbije, poruka iz Brisela stiže bez mnogo uvijanja: pravila su jasna, a prostor za balansiranje sve uži.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos otvoreno je rekla da Srbija neće moći da vodi dvostruku politiku i da će, pre ili kasnije, morati da preseče i odluči šta joj je prioritet.
Ta poruka, kako se čuje u diplomatskim krugovima, nije nova, ali sada dolazi u znatno oštrijem tonu.
Sama suština tog stava je jednostavna i direktna: zemlja kandidat mora stoprocentno da se usaglasi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.
Drugim rečima, kako je Kos naglasila, „ne možete sedeti na dve stolice“. Upravo ta formulacija postala je ključna tačka cele priče, jer jasno ukazuje da Srbija neće moći da održava paralelne pravce u svojoj međunarodnoj politici ako želi da nastavi put ka članstvu.
Ali priča se ne završava samo na geopolitičkom opredeljenju. U isto vreme, iz Brisela dolazi i konkretna odluka koja ima neposredne posledice – Evropska unija je obustavila sve isplate Srbiji u okviru plana razvoja.
Razlog koji se navodi jeste, kako kaže Kos, ponovo uočeno nazadovanje u pravosudnom sistemu. Dok se to ne promeni, finansijska podrška ostaje zamrznuta.
Ta odluka nije došla iznenada. Još ranije se govorilo o mogućnosti da sredstva iz takozvanog Plana rasta budu zamrznuta, a sve se dodatno zakomplikovalo nakon što su u fokus došli takozvani „Mrdićevi zakoni“.
Prema navodima iz evropskih institucija, upravo usvajanje i sprovođenje tih zakona izazvalo je zabrinutost da Srbija skreće sa puta koji se očekuje od kandidata za članstvo.
Venecijanska komisija je, na zahtev Srbije, dala svoje mišljenje o tim zakonima, i to u dokumentu od 23 stranice.
U tom izveštaju se detaljno navodi da predložene promene utiču na raspodelu nadležnosti unutar javnog tužilaštva, proširuju mogućnosti privremenih imenovanja i menjaju način raspoređivanja tužilaca. Uz to, predviđena je i preraspodela određenih osnovnih sudova i tužilaštava u Beogradu.
Međutim, ono što je posebno odjeknulo jeste ocena da su tako važne promene donete bez adekvatne javne rasprave. Venecijanska komisija je naglasila da ovakve reforme zahtevaju širu debatu, konsultacije sa relevantnim akterima i temeljnu procenu posledica.
Kako se navodi, nijedan od tih elemenata nije bio dovoljno prisutan, zbog čega se preporučuje da se ubuduće proces učini transparentnijim i inkluzivnijim.
Paralelno sa tim, Kos ukazuje i na širu sliku unutar same Srbije. Ona tvrdi da je zemlja danas duboko polarizovana i da, uprkos tome što je više od deset godina kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, beleži nazadovanje u ključnim oblastima – od vladavine prava, preko demokratije, do slobode medija.
U takvom okruženju, kako se može čuti, evropske institucije sve teže pronalaze argumente za nastavak podrške bez jasnih promena na terenu.
Ipak, vrata Evropske unije, barem formalno, nisu zatvorena. Kos naglašava da postoji budućnost za Srbiju unutar EU, ali uz jasan uslov – kurs mora da se vrati, ili da se makar snažnije pokaže politička volja za tim pravcem.
Drugim rečima, očekuje se ne samo deklarativna, već i konkretna promena u delovanju.
U pozadini svega, ostaje otvoreno pitanje koje se provlači kroz gotovo svaku izjavu iz Brisela: da li Srbija zaista može da nastavi ovim tempom, balansirajući između različitih centara moći, ili će morati da napravi jasan rez? Odgovor na to pitanje, čini se, više neće moći da se odlaže unedogled.
