Na prvi pogled, brojke deluju suvo, ali politička slika koja iz njih izbija nije nimalo statična. Alternativa za Nemačku, odnosno AfD, sada stoji na istorijskom maksimumu od 28 odsto podrške u najnovijem istraživanju instituta INSA.
To nije samo još jedan skok u procentima – to je trenutak u kome AfD jasno preuzima inicijativu i širi razliku u odnosu na CDU, koja ostaje na 24 odsto.
Prema tim podacima, AfD ne samo da raste, već to radi u trenutku kada većina drugih partija tapka u mestu ili beleži pad. Zeleni su skliznuli na 12 procenata, SPD ostaje stabilan na 14, dok Levica drži 11 odsto.
U pozadini svega toga nalazi se i tih oko 11 procenata glasova koji odlaze strankama ispod cenzusa, što dodatno komplikuje računicu oko formiranja vlasti.
U prevodu, svaka vladajuća većina među parlamentarnim partijama morala bi da dostigne barem 45 procenata.
Zanimljivo je kako se ova dinamika preliva na pitanje budućih koalicija. Ako se nastavi jasno odbijanje saradnje sa AfD-om, prostor za manevrisanje postaje prilično uzak.
U takvom scenariju, praktično jedina realna opcija ostaju trostranačke kombinacije. Recimo, savez CDU-a, SPD-a i Zelenih mogao bi da dobaci do oko 50 odsto.
Alternativno, kombinacija CDU-a, SPD-a i Levice staje na oko 49 procenata. Nije to velika razlika, ali u politici često odlučuju upravo takvi detalji.
Ipak, ono što upada u oči jeste tempo kojim AfD gradi svoju poziciju. Samo u odnosu na prethodnu nedelju, stranka je porasla za jedan procentni poen, što je, kako prenosi Rojters, njihov najbolji rezultat u dosadašnjim INSA istraživanjima.
Nije dramatičan skok na papiru, ali u kontekstu stagnacije drugih, deluje kao kontinuirani trend.
Samo istraživanje sprovedeno je na uzorku od 1.203 ispitanika u periodu od 20. do 24. aprila, uz standardno pitanje – kako bi glasali kada bi izbori bili održani naredne nedelje. Upravo ta formulacija često daje najdirektniji uvid u raspoloženje birača, bez mnogo teorije i kalkulacija.
U svemu tome, AfD se nameće kao centralni faktor, bez obzira na to što ostale stranke odbijaju saradnju. Ta vrsta političke izolacije, paradoksalno, ne slabi njihovu poziciju u anketama – naprotiv, čini se da je dodatno učvršćuje.
CDU, pod vođstvom Fridriha Merca, zasad ne uspeva da odgovori tim tempom, dok SPD i Zeleni ostaju u okvirima koji ne menjaju širu sliku.
Ostaje otvoreno pitanje da li će se ovaj trend održati ili je reč o vrhuncu koji prethodi korekciji. U nemačkoj politici, istorija pokazuje, stabilnost je često samo privid između dva talasa promena.
A trenutno, svi gledaju u jedan broj – 28 odsto – i pitaju se da li je to plafon ili tek početak nečeg većeg.
