Nova međunarodna studija pokazala je da su geni otpornosti na antibiotike prisutni u morskoj vodi širom sveta, od gusto naseljenih obala do udaljenih delova okeana gde je direktan uticaj čoveka do sada smatran minimalnim.
Rezultati predstavljeni na forumu o zdravlju okeana i čoveka u Rimu ukazuju da okeani postaju svojevrsni globalni rezervoar tragova ljudske aktivnosti.
Istraživanje je sprovela međunarodna grupa naučnika u okviru projekta SeA Care, a rezultati su predstavljeni na skupu koji je organizovao Nacionalni institut za zdravlje Italije. Tokom rada analizirano je više od četiri hiljade uzoraka vode prikupljenih u različitim okeanskim basenima širom planete.
Uzorci su uzimani u Sredozemnom moru, Atlantskom, Tihom, Indijskom i Severnom ledenom okeanu. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi koliko su u morskom okruženju rasprostranjeni geni koji bakterijama omogućavaju da prežive delovanje antibiotika koji su nekada uspešno uništavali te mikroorganizme.
Rezultati su pokazali da se geni otpornosti na antibiotike ne nalaze samo u blizini velikih gradova, luka i glavnih pomorskih ruta. Njihovo prisustvo potvrđeno je i u udaljenim morskim područjima, daleko od mesta gde se očekuje snažan ljudski uticaj.
Ipak, najviše koncentracije zabeležene su upravo u regionima intenzivnog pomorskog saobraćaja i duž gusto naseljenih obala. To dodatno potvrđuje povezanost između ljudskih aktivnosti i širenja različitih oblika zagađenja u morskom okruženju.
Autori studije smatraju da okeani sve više postaju globalni rezervoar posledica ljudskog delovanja. Zajedno sa komunalnim i industrijskim otpadnim vodama u more dospevaju hemijski zagađivači, mikroorganizmi otporni na antibiotike, kao i njihovi genetski elementi.
Analiza nije otkrila samo gene otpornosti na antibiotike. U delu uzoraka pronađeni su i mikoplastika, PFAS jedinjenja poznata kao „večne hemikalije“, kao i tragovi genetskog materijala virusa SARS-CoV-2.
Posebnu pažnju istraživača privukla je činjenica da su pojedini nalazi registrovani čak i u otvorenom okeanu, daleko od obala.
Naučnici upozoravaju da se različiti oblici zagađenja mogu prenositi na velike udaljenosti pomoću morskih struja. Na taj način dospevaju u različite ekološke lance i utiču na čitave ekosisteme, što dodatno pokazuje koliko su povezani stanje okeana, ljudske aktivnosti i javno zdravlje.
Prema zaključcima istraživača, otpornost na antibiotike danas predstavlja jednu od ozbiljnijih globalnih pretnji za zdravstvene sisteme. Kada bakterije razviju sposobnost da prežive delovanje lekova koji su ih ranije efikasno uništavali, mogućnosti lečenja postaju znatno ograničenije.
Upravo zbog toga autori projekta SeA Care smatraju da okeane treba posmatrati kao sistem ranog upozoravanja. Praćenjem stanja morske sredine moguće je na vreme uočavati ne samo ekološke probleme već i potencijalne epidemiološke rizike povezane sa zagađenjem i širenjem otpornih mikroorganizama.
Poruka ovog istraživanja je jasna: Geni otpornosti na antibiotike više nisu lokalni problem pojedinih država ili regiona.
Njihovo prisustvo u svim velikim okeanima pokazuje da su posledice ljudske aktivnosti postale globalni izazov koji povezuje ekologiju, zdravlje i budućnost čitave planete.
