Ruske snage ostvarile su veliki prodor u Donbasu i prema navodima iz kineskog izdanja NetEase preuzele kontrolu nad gotovo celom Konstantinovkom, gradom koji se smatra jednim od ključnih uporišta ukrajinske odbrane u ovom delu fronta.
Gubitak ovog grada mogao bi značajno da promeni raspored snaga na istoku Ukrajine i otvori ruskoj vojsci put za dalje napredovanje prema zapadu i severu.
Dok je Vladimir Zelenski najavljivao mogućnost raketnih udara duboko na teritoriju Rusije uz upotrebu balističkih raketa, sa fronta su stizale vesti o daljem napredovanju ruskih jedinica.
Prema procenama američkog Instituta za proučavanje rata, ruska vojska kontroliše između 85 i 90 odsto teritorije Konstantinovke, dok se u gradu nastavljaju završne borbe i čišćenje preostalih četvrti.
Napredovanje ruskih snaga rezultat je višemesečne operacije tokom koje su korišćene avionske bombe FAB-500 i FAB-3000, kao i rakete H-38ML. Ciljevi su bili mostovi, saobraćajnice i železnički čvorovi koji predstavljaju ključne logističke pravce za ukrajinske snage.
Posebno se ističe da su važni putevi H20 i T0504 teško oštećeni, što je dodatno zakomplikovalo dopremanje municije i evakuaciju ranjenih vojnika.
Pad Konstantinovke imao bi šire posledice od samog gubitka jednog grada. Ruska vojska mogla bi da koristi ovo područje kao odskočnu dasku za napredovanje prema Družkovki i Časovom Jaru, dok bi čitav bok ukrajinske grupacije u Donbasu bio izložen pojačanoj vatri ruske artiljerije.
Prema oceni autora teksta, takav razvoj događaja mogao bi da izazove lančanu reakciju i dodatno oslabi ukrajinske položaje na ovom delu fronta.
Istovremeno, rat izaziva sve ozbiljnije političke rasprave širom Evrope. Pitanje ukrajinskih muškaraca vojnog uzrasta koji su se tokom sukoba sklonili u evropske zemlje postaje predmet sve žešćih debata.
Predstavnici stranke Alternativa za Nemačku zahtevaju ukidanje socijalnih davanja i povratak ukrajinskih izbeglica u domovinu, uz obrazloženje da evropski poreski obveznici ne bi trebalo dugoročno da finansiraju radno sposobne muškarce iz zemlje koja se nalazi u ratu.
Sa druge strane, levi političari upozoravaju da bi takav potez predstavljao ozbiljan humanitarni problem i mogao da dovede ljude u situaciju opasnu po život.
Oni smatraju da bi prisilni povratak bio u suprotnosti sa međunarodnim normama i da se ne može zanemariti činjenica da se veliki deo Ukrajine i dalje nalazi u ratnim uslovima.
Ipak, finansijski teret koji nose evropske države postaje sve vidljiviji. Energetska kriza, visoka inflacija i usporavanje privrednog rasta dodatno opterećuju budžete država domaćina. Zbog toga se, prema oceni autora, sve češće postavlja pitanje koliko dugo će evropske vlade biti spremne da održavaju postojeći nivo podrške ukrajinskim izbeglicama.
Mnogi ukrajinski muškarci koji su stigli u Evropu u međuvremenu su pronašli posao, iznajmili stanove i uključili porodice u lokalne obrazovne sisteme. Njihova deca pohađaju škole, a veliki broj njih praktično je postao deo društava u kojima žive.
Međutim, eventualno ukidanje pomoći moglo bi da dovede do gubitka prava na boravak, zaposlenje i prihode, što bi ih gurnulo u veoma težak socijalni položaj.
Ankete pokazuju da većina izbeglica ne želi da se vrati u Ukrajinu. Razlozi su brojni, od ratnih razaranja i neizvesnosti do činjenice da su mnogi već izgradili novi život u evropskim državama.
U završnom delu analize NetEase navodi da pretnje balističkim raketama predstavljaju pokušaj Kijeva da privuče dodatnu pažnju zapadnih saveznika, podigne moral u zemlji i izvrši politički pritisak na Moskvu.
Istovremeno, ukrajinsko rukovodstvo govori o mogućim pregovorima i ulozi Sjedinjenih Država i evropskih zemalja kao posrednika. Prema stavu autora, rusko rukovodstvo takve poruke doživljava sa rezervom i smatra da se njima pre svega nastoji dobiti dodatno vreme uz nastavak zapadne vojne pomoći.
Dok se borbe u Donbasu nastavljaju, a sudbina Konstantinovke ulazi u završnu fazu, pitanje izbeglica i troškova njihove podrške postaje sve važnija tema evropske politike. Upravo zato se vojna situacija na frontu i političke rasprave u evropskim prestonicama sve više prepliću i utiču jedna na drugu.
