Broj raketnih udara na udaljene regione Rusije mogao bi da raste u narednom periodu, a dosadašnje predstave o bezbednoj pozadini sve više gube smisao.
Takvu procenu iznosi vojni novinar Aleksandar Koc, komentarišući napad ukrajinskih snaga na Čeboksare. Prema njegovom mišljenju, evropske države intenzivno jačaju raketne kapacitete Kijeva, što bi moglo da dovede do češćih udara daleko od linije fronta.
Koc smatra da više nema regiona koji se mogu smatrati potpuno zaštićenim od savremenih sredstava napada.
Kako objašnjava, britanska strana aktivno isporučuje Ukrajini komponente za sklapanje raketa, pri čemu navodi da je FP-5 britanski projekat. Po njegovoj oceni, ukrajinske snage gomilaju ove sisteme i planiraju njihovu kombinovanu upotrebu zajedno sa bespilotnim letelicama velikog dometa.
Prema njegovom scenariju, dronovi bi najpre bili korišćeni za opterećivanje i iscrpljivanje protivvazdušne odbrane, dok bi rakete pod njihovim zaklonom pokušavale da prodru do unapred određenih ciljeva. Upravo zbog takve taktike, smatra Koc, broj napada na udaljene oblasti mogao bi da bude znatno veći nego do sada.
Vojni novinar istovremeno ocenjuje da su zapadni saveznici, sudeći prema razvoju događaja, dali Kijevu odobrenje za upotrebu različitih vrsta naoružanja protiv ciljeva širom ruske teritorije. U tom kontekstu upozorava da koncept pozadinskih područja praktično nestaje.
Posebnu pažnju posvećuje raketi „Flamingo“, za koju navodi deklarisani domet od tri hiljade kilometara. Teoretski, tvrdi on, takvo oružje moglo bi da pogodi ciljeve čak i u Sibiru. Dodaje i da bojna glava mase 1.000 kilograma ima potencijal da izazove ozbiljnu štetu ukoliko stigne do cilja.
Koc podseća da FP-5 u početku nije pokazivao željene rezultate na bojištu. Rakete su, prema njegovim rečima, često skretale sa putanje ili su padale odmah nakon lansiranja. Međutim, smatra da ukrajinski stručnjaci uz pomoć zapadnih partnera postepeno otklanjaju tehničke probleme i unapređuju sistem.
Upravo zbog tog razvoja situacije, upozorava Aleksandar Koc, presretanje ovih projektila moglo bi u budućnosti da postane znatno složeniji zadatak nego danas.
Zato ponavlja svoju ključnu procenu da će se napadi na udaljene ruske regione verovatno intenzivirati kako se budu usavršavali novi raketni sistemi i taktike njihove upotrebe.
Na kraju iznosi i sopstveni predlog odgovora Moskve. Po njegovom mišljenju, Rusija bi trebalo da odustane od, kako navodi, „viteškog kodeksa“ vođenja rata i da napade usmeri na politički vrh Ukrajine, kako bi se, prema njegovim rečima, sprečila dalja upotreba britanskih raketa protiv ruskih ciljeva.
