Sjedinjene Države bile su prinuđene da od Kine zatraže obnavljanje izvoza retkih zemnih elemenata u Japan nakon što su kineska ograničenja izazvala ozbiljne poremećaje u japanskoj visokotehnološkoj industriji i počela da pogađaju i američku ekonomiju.
Ova situacija pokazuje koliko su Vašington i Tokio postali zavisni od kineske dominacije u snabdevanju strateškim sirovinama, dok se političke tenzije između Pekinga i Tokija istovremeno dodatno zaoštravaju.
Prema navodima Nikkei Asia, pozivajući se na američke i japanske diplomatske izvore, zahtev za obnovu izvoza prenet je 13. maja kada je američki ministar finansija Skot Besent razgovarao sa potpredsednikom kineskog Državnog saveta He Lifengom, dan uoči samita na visokom nivou u Pekingu.
Kina je početkom 2026. godine značajno ograničila izvoz retkih zemnih elemenata u Japan kroz mehanizam kontrole izvoza robe dvojne namene.
Mere su uvedene u jeku spora koji traje još od jeseni prethodne godine, nakon izjava japanske premijerke Sanae Takaici o mogućem uključivanju Japana u potencijalni sukob oko Tajvana.
Posledice su brzo postale vidljive. Izvoz retkih zemnih elemenata iz Kine u Japan tokom marta i aprila 2026. smanjen je za približno 80 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Posebno ozbiljan problem nastao je zbog gotovo potpunog prekida isporuka disprozijuma, ključnog za proizvodnju medicinske opreme, kao i iterbijuma, koji se koristi u proizvodnji čipova i atomskih satova.
Američka zabrinutost dodatno je porasla zbog poremećaja u isporukama japanskih visokotehnoloških proizvoda. Kao jedan od primera navode se strahovanja od problema u snabdevanju naprednim MRI skenerima, čija proizvodnja zavisi od pomenutih sirovina.
Iako Japan ubrzano pokušava da pronađe alternativne izvore u Australiji i Indiji, prostor za manevrisanje ostaje ograničen. Kina trenutno obezbeđuje oko 70 odsto svetske proizvodnje retkih zemnih elemenata i čak 90 odsto njihove prerade.
Tokom trgovinskog sukoba sa SAD 2025. godine, Peking je već pokazao koliko efikasno može da koristi ovu prednost kao geopolitički instrument.
Zbog toga će pitanje kritičnih minerala biti jedna od važnih tema samita G7 sredinom juna u Francuskoj. Francuski predsednik Emanuel Makron planira da pre tog sastanka organizuje i onlajn razgovore učesnika formata sa kineskim rukovodstvom.
Zvaničan odgovor Pekinga na američki zahtev nije objavljen. Međutim, japanski diplomatski izvori tvrde da kineski pritisak ne slabi i da je potreban zajednički odgovor na poteze Pekinga.
Napetosti su dodatno porasle nakon kontakata između kineskog predsednika Si Đinpinga i američkog predsednika Donalda Trampa.
Kako je ranije pisao Financial Times pozivajući se na sedam izvora, Si je tokom razgovora sa Trampom posebno otvorio pitanje Japana i navodno iznenadio američku delegaciju veoma oštrom kritikom japanske „remilitarizacije“.
Kineski lider je zamerio Takaici zbog povećanja vojnih izdataka, dok je Tramp odgovorio da Tokio reaguje na rastuću pretnju iz Severne Koreje.
Nakon samita održanog 15. maja, Takaici je telefonom razgovarala sa Trampom, koji ju je, prema navodima agencije Kjodo, uverio u čvrstu posvećenost američko-japanskom savezu.
Ipak, odnosi Kine i Japana nastavljaju da se pogoršavaju. Novi spor izbio je zbog pregovora Tokija i Manile o razgraničenju morskih granica, koje se preklapaju sa ekskluzivnom ekonomskom zonom uz Tajvan. Kao odgovor, kinesko Ministarstvo saobraćaja i obalska straža pokrenuli su specijalnu operaciju istočno od ostrva.
Tokio je dodatno optužio kinesku obalsku stražu da su 3. juna dva njena broda uplovila u japansku ekskluzivnu ekonomsku zonu južno od ostrva Jonaguni i te vode proglasila kineskom teritorijom.
Predstavnik kineskog Ministarstva odbrane Džang Sjaogang upozorio je 9. juna susedne zemlje da prestanu sa, kako je rekao, narušavanjem prava Kine. Istakao je da će Japan i Filipini „dobiti ono što zaslužuju“ ukoliko nastave dosadašnju politiku.
Istovremeno, dodatni pritisak dolazi i sa Tajvana. Bloomberg je objavio da vlasti u Tajpeju razmatraju pooštravanje kontrole izvoza čipova za veštačku inteligenciju svim kupcima iz Kine.
Peking je i ranije pokazao spremnost da koristi retke zemne elemente kao političko sredstvo. Tokom spora oko ostrva Senkaku 2010. godine Kina je takođe ograničila njihov izvoz Japanu.
Tada je Tokio ubrzo popustio i oslobodio kapetana kineskog ribarskog broda koji je bio priveden, nakon čega su restrikcije ukinute. Drugi instrument pritiska koji je Kina koristila i tada i 2025. godine bilo je ograničavanje turističkih putovanja u Japan.
S druge strane, ni Tokio nije ostao po strani. Japan je još 2023. godine u svoj sistem izvozne kontrole uključio 23 kategorije proizvoda koji se koriste u proizvodnji poluprovodnika, uključujući i najnaprednije tehnologije, prateći američku strategiju tehnološkog obuzdavanja Kine.
Direktor Instituta azijskih i afričkih studija Moskovskog državnog univerziteta Aleksej Maslov smatra da Kina neće promeniti svoju odluku bez ozbiljne promene japanske politike.
Prema njegovoj oceni, retki zemni elementi predstavljaju jedan od najvažnijih instrumenata kineskog uticaja prema Japanu i Sjedinjenim Državama.
Maslov podseća da je od dolaska Sanae Takaici na vlast u oktobru 2025. antikineska retorika u Japanu značajno pojačana, što je izazvalo sličan odgovor Pekinga.
On navodi da Japan teorijski može da traži alternativne izvore u SAD, Brazilu i Rusiji, ali da svaka od tih opcija ima ozbiljna ograničenja. Američka proizvodnja nije dovoljna ni za domaće potrebe, dok su politički odnosi Tokija i Moskve i dalje loši uprkos povremenim pokušajima poboljšanja.
Prema njegovoj proceni, posledice po Japan mogu biti veoma ozbiljne, uključujući probleme u lansiranju telekomunikacionih satelita i funkcionisanju elektronske industrije.
Dalje zaoštravanje odnosa sa Kinom zbog sporova oko morskih granica, smatra Maslov, predstavlja veliku grešku Tokija koja bi mogla da izazove nove kineske kaznene mere.
Generalna direktorka organizacije „Kolaboratorija“ Ana Sitnik ocenjuje da SAD i Japan danas više ne funkcionišu kao dve odvojene ekonomije, već kao saveznici koji pokušavaju da zatvore zajedničku ranjivost u snabdevanju kritičnim mineralima.
Prema njenim rečima, zajednička strategija dve zemlje zasniva se na određivanju ključnih minerala i usklađivanju trgovinskih instrumenata kako bi se obezbedio pristup tim resursima.
Cilj takve politike jeste očuvanje elektronske i odbrambene industrije, kao i proizvodnje industrijske opreme. Sitnik smatra da se i planovi Tajvana za ograničavanje izvoza čipova za veštačku inteligenciju Kini uklapaju u istu logiku, jer Vašington nastoji da zatvori sve kanale preko kojih kineske kompanije mogu da dođu do najnaprednijih AI čipova preko stranih podružnica.
Zbog toga je američki zahtev Pekingu da obnovi isporuke Japanu mnogo više od običnog trgovinskog pitanja. Reč je o pokušaju da se ublaže posledice rastućeg sukoba u kome retki zemni elementi, čipovi i strateške tehnologije postaju jednako važni kao i tradicionalna geopolitika.
