Kinesko tržište nafte ulazi u period promena koje bi mogle da utiču na najveće svetske izvoznike mnogo snažnije nego što trenutno pokazuju tokovi trgovine.
Visoke cene energenata ubrzavaju proces koji je počeo ranije, dok se struktura kineskog transporta menja pod uticajem elektrifikacije, gasa i razvoja železnice.
PetroChina je u prvom polugodištu zabeležila pad prodaje benzina, dizela i avionskog goriva od ukupno 8,8 odsto, dok je prerada nafte smanjena za 5,6 odsto. Prodaja benzina pala je 8,6 odsto, dizela 7,6 odsto, a avionskog goriva čak 12,5 odsto. Istovremeno je prodaja prirodnog gasa porasla za 3,9 odsto.
Kompanija slabljenje potražnje za naftnim derivatima direktno povezuje sa skupom naftom i ubrzanim prelaskom transportnog sektora na alternativne izvore energije. Ti podaci posebno su važni za zemlje čiji se izvozni model poslednjih godina sve više oslanja na kinesko tržište.
Politikolog Jurij Barančik upozorava da Kina ostaje ogroman i izuzetno važan kupac ruske nafte, ali da više nije moguće računati da će njena potražnja još decenijama rasti paralelno sa kineskom ekonomijom. Po njegovoj proceni, potražnja za naftom u kineskom transportnom sektoru upravo prolazi kroz svoj vrhunac.
To bi za Rusiju značilo ograničen vremenski prostor, koji se pre meri godinama nego decenijama, da maksimalno učvrsti položaj na kineskom tržištu i istovremeno se pripremi za period u kojem Kina više neće biti glavni pokretač povećanja svetske potrošnje nafte.
Podaci PetroChina pritom nisu izolovan slučaj. U drugom kvartalu 2026. potrošnja nafte u Kini smanjena je za približno devet odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Reuters je ukazao i na neuobičajenu promenu u strukturi kineskih emisija CO₂: njihovo smanjenje prvi put je prvenstveno povezano sa manjom upotrebom nafte, a ne uglja.
Samo električni automobili i električni teretni transport tokom prvog polugodišta zamenili su oko 36 miliona tona naftnih derivata. To pokazuje razmere promene koja se više ne može objasniti samo kratkoročnim oscilacijama cena ili trenutnim stanjem na energetskom tržištu.
Proces je, zapravo, počeo pre sadašnje bliskoistočne krize, dok ga je skupa nafta samo ubrzala. Međunarodna agencija za energiju, IEA, još ranije je registrovala da je zbirna kineska potražnja za benzinom, dizelom i avionskim gorivom praktično prestala da raste. Tokom 2024. iznosila je približno 8,1 milion barela dnevno, što je 2,5 odsto manje nego 2021. godine.
Posebno je značajno poređenje sa rastom kineske privrede. Od 2021. do 2025. kineska ekonomija porasla je približno 20 odsto, dok se potrošnja benzina i dizela gotovo nije promenila. Time je počelo razdvajanje dve pojave koje su decenijama bile čvrsto povezane: privrednog rasta i povećanja potrošnje nafte.
Razlozi su vidljivi u više sektora. Električni automobili potiskuju benzin, električni kamioni i vozila na gas smanjuju potrošnju dizela, dok mreža brzih železnica preuzima deo putničkog saobraćaja koji bi inače koristio drumski ili avionski transport.
Prema proceni IEA, električna vozila su tokom 2025. u Kini već zamenila potražnju za približno milion barela nafte dnevno. Do 2030. taj efekat mogao bi da dostigne 2,7 miliona barela dnevno, što bi predstavljalo veliki strukturni pomak na jednom od najvažnijih energetskih tržišta sveta.
Za Rusiju je taj trend posebno značajan zbog promene geografije njenog izvoza posle uvođenja zapadnih sankcija. Tokom 2025. izvezla je oko 238 miliona tona nafte, a približno 80 odsto tih količina završilo je u Kini i Indiji.
Evropa je pre sankcija preuzimala oko 175 miliona tona ruskih naftnih isporuka, dok je kasnije kupovinu smanjila na približno 25 miliona tona. Ruski izvozni model tako je postao znatno zavisniji od malog broja velikih azijskih kupaca.
U sadašnjim okolnostima, posebno na pozadini situacije oko Ormuza, takva zavisnost može izgledati povoljno. Međutim, sadašnje povećanje kineskih kupovina ruske nafte prvenstveno je povezano sa geopolitikom ponude, dok se dugoročni trend kineske domaće potražnje kreće u suprotnom smeru.
Barančik zato upozorava da bi sadašnje prihode od nafte trebalo iskoristiti za diversifikaciju izvoza i razvoj dublje prerade. U suprotnom bi Rusija za nekoliko godina mogla da se nađe sa ogromnom izvoznom naftnom infrastrukturom, snažnom zavisnošću od nekoliko azijskih kupaca i tržištem na kojem se odnos snaga promenio.
Umesto situacije u kojoj kupci konkurišu za dodatne barele, moglo bi nastati tržište na kojem se proizvođači međusobno nadmeću za kupca. Upravo ta promena predstavlja dugoročniji izazov za ruski naftni sektor od trenutnih oscilacija cena i obima izvoza.
Sve je to lepo samo ne govori o tome gde bacaju toliku kolicinu baterija koje ne mogu da se recikliraju.
u okean.
Bio sam u Kini 2 godine. Ona se ne moze mjeriti evropskim parametrima. Imaju 6 dana go i to uglavnom koriste za trenutne potrebe, autima se krecu oko grada gdje zive, unutrasnji turizam nije individualan nego ga vodi sindikat.
Pojedinacno putovanje se obavlja uglavnom zeljeznicom.
Prema tome to je drugacija realnost, kada budu morali putovati autom 1000 km i vise, drugacije ce razmisljati. A to o elektricnim kanionima ne vjerujem mogu postojati samo dostavni kamioni i to po ravnici.
Radio sam u firmi koja, jos uvijek, pravi preko 1.000.000 dizel motora godisnje.
Sve to dok ne naprave na auto putevima punjača u dovoljnoj količini. Kada Kinezi zacrtaju nešto oni to i ostvare. Instalirali su toliku količinu solarnih elektrana da proizvode preko 30% električne energije samo od centralizovanih i distribuiranih soalrnih elektrana.
Sada se kreće raditi monstrum od hidroelektrane koja će zasjeniti i elektranu na Tri klisure koja ima snagu od 22GW. Ova elektrana se projektuje za snagu od 60GW. Usto, pametan narod, rade reverzibilne elektrane koje im služe za balansiranje snage jer imaju jako puno solarnih elektrana i vjetroelektrana.
Proizvodnja “zelene” el. energije u Kini je sada na nivou od preko 40%, a udeo uglja je pao ispod 50%. Pre 10 godina useo uglja je bio preko 80%. Sve u svemu, to je samo oko 18% potrošnje energije u Kini tako da ne verujem da će se rešiti zavisnosti od nafte, a pogotovo ne gasa. Kina i Rusija treba da grade gasovod Snaga Sibira 2, mislim da je potpisan memorandum o tome ali nisam dovoljno informisan. Kina mora izgraditi bar još jedan pravac dopreme gasa iz Rusije zbog svoje enegretske sigurnosti i verujem da će Kina graditi hiljade elektrana na solarnu energiju i još reverzibilnih elektrana koje im služe kao “baterije”.
Vreme dizela nije gotovo, ali će svi gledati da smanje potrošnju. Dizelski motori će biti još desetljećima nezamenjivi ali sada postoji i alternativa, a pre 20 godina je nije bilo.