Dok broj ljudi sa demencijom širom sveta raste, naučnici sve više pažnje posvećuju svakodnevnim navikama koje bi mogle da utiču na zdravlje mozga tokom starenja.
Među njima se našla i jedna aktivnost koju mnogi poslednjih godina sve češće prepuštaju restoranima, kafićima i službama za dostavu hrane.
Promene u načinu života već su vidljive širom sveta. Globalno istraživanje sprovedeno tokom 2018. i 2019. godine u 142 zemlje pokazalo je da ljudi u proseku večeru kod kuće pripremaju svega tri puta nedeljno. Sve više njih kupuje gotove obroke u supermarketima, naručuje dostavu ili jede van kuće.
Japanski naučnici pokušali su da utvrde da li takve navike mogu da imaju posledice po zdravlje u poznijim godinama. Tokom šest godina, od 2016. do 2022, pratili su zdravstveno stanje oko 11.000 penzionera i došli do zaključaka koji ukazuju na jasnu vezu između kuvanja i rizika od demencije.
Autori studije podsećaju da se danas zna za 12 faktora rizika od demencije na koje je moguće uticati. Procene pokazuju da bi oko 40 odsto slučajeva bolesti moglo da bude sprečeno ili odloženo. Većina tih faktora povezana je sa životnim stilom, uključujući ishranu i fizičku aktivnost.
U okviru istraživanja učesnici su odgovarali na pitanja o tome koliko često kuvaju tokom nedelje, dok su istraživači istovremeno procenjivali njihove kulinarske veštine. Proveravano je da li umeju da oljušte voće i povrće, skuvaju jaja i povrće, pripreme ribu na roštilju, prže meso i povrće, kuvaju variva i tradicionalnu miso supu.
Rezultati su pokazali da je kod starijih osoba koje su pripremale hranu kod kuće najmanje jednom nedeljno rizik od demencije bio manji za 30 odsto. Istovremeno, učestalije kuvanje donosilo je još izraženiji zaštitni efekat.
Najveće iznenađenje zabeleženo je kod ljudi koji ranije gotovo nikada nisu kuvali. Kada su počeli samostalno da pripremaju obroke, njihov rizik od demencije smanjio se za čak 70 odsto. Istraživači smatraju da je razlog to što je kuvanje za početnike nova i mentalno zahtevna aktivnost koja snažnije stimuliše rad mozga nego kod osoba sa dugogodišnjim kulinarskim iskustvom.
Približno polovina učesnika kuvala je najmanje pet puta nedeljno, dok više od četvrtine nije kuvala uopšte. Upravo među tom grupom kasnije je zabeležen veliki broj slučajeva demencije. Tokom istraživanja bolest je dijagnostikovana kod 1.195 učesnika.
Korist od kuvanja ne svodi se samo na pripremu hrane. Takva aktivnost podrazumeva odlazak u prodavnicu, nabavku namirnica, kuvanje i pranje sudova, što povećava svakodnevnu fizičku aktivnost. Istovremeno angažuje i mozak kroz planiranje jelovnika, proučavanje recepata, izbor sastojaka u skladu sa budžetom i organizaciju obroka.
Važnu ulogu ima i sam kvalitet ishrane. Ljudi koji redovno kuvaju kod kuće uglavnom jedu više svežeg voća i povrća, a manje ultraprerađenih proizvoda poput kobasica, industrijskih peciva i gotovih doručaka. U njihovoj ishrani obično ima manje soli i šećera.
S druge strane, kod osoba koje češće jedu van kuće ili koriste gotovu hranu češće se nalaze zaslađena gazirana pića, masna hrana i slatkiši. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ni samo kuvanje nije dovoljno ako se obroci stalno zasnivaju na nutritivno siromašnim namirnicama poput prženog krompira i viršli.
Kada je reč o zaštiti zdravlja mozga, među najviše proučavanim modelima ishrane nalazi se mediteranska dijeta. Istraživanja pokazuju da ona može da smanji rizik od Alchajmerove bolesti za 25 do 30 odsto, kao i da približno za četvrtinu umanji verovatnoću razvoja blagih kognitivnih poremećaja povezanih sa problemima pamćenja, pažnje i razmišljanja.
Prednost mediteranskog načina ishrane povezuje se sa boljom cirkulacijom i manjim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja, uključujući bolesti krvnih sudova mozga. Njegova efikasnost proučavana je na milionima ljudi, zbog čega raspolaže snažnom naučnom osnovom.
Osnovu mediteranske dijete čine hleb, testenina i žitarice u količini od jedne do dve porcije dnevno, kao i voće, povrće i zeleniš, kojih bi ukupno trebalo unositi najmanje 400 grama dnevno. Važno mesto imaju riba i morski plodovi, meso živine, mahunarke, orašasti plodovi i biljna ulja, dok se crveno meso preporučuje u manjim količinama.
