Rusija bi uskoro mogla da izvede novi veliki udar na ciljeve u Ukrajini, a pojedini vojni izvori i analitičari spekulišu da bi u tom scenariju mogla da bude upotrebljena i raketa srednjeg dometa „Orešnik“.
Upravo ta mogućnost poslednjih dana izaziva brojne procene i nagađanja o narednim potezima Moskve, dok zvaničnih potvrda za sada nema.
Prema navodima Telegram kanala AMK Mapping, pojedine obaveštajne procene ukazuju da se na poligonu Kapustin Jar sprovode pripreme koje bi mogle da budu povezane sa mogućim lansiranjem rakete „Orešnik“ u bliskoj budućnosti.
Istovremeno, ukrajinski mediji prenose slične informacije, navodeći da nije poznato da li bi eventualno lansiranje predstavljalo deo sledećeg masovnog udara, probno testiranje na teritoriji Rusije ili dejstvo prema ciljevima u Ukrajini.
Uprkos brojnim spekulacijama, rusko Ministarstvo odbrane nije komentarisalo ove informacije.
Pitanje koje se sve češće postavlja jeste kada bi mogao da usledi novi veliki ruski napad. Više vojnih blogera i analitičara ukazuje da već duže vreme nije bilo masovnih udara kakvi su ranije podrazumevali desetine raketa i stotine bespilotnih letelica tokom jedne noći.
Prema procenama pojedinih vojnih analitičara, mogući termin narednog velikog udara mogao bi da bude noć između 11. i 12. juna. Međutim, nema potvrđenih podataka da bi u takvoj operaciji bio upotrebljen „Orešnik“, iako pojedini eksperti navode da ni takav scenario nije isključen.
AMK Mapping tvrdi da su strateški bombarderi Tu-95MS i Tu-160 navodno opremljeni raketama H-101 i spremni za poletanje sa aerodroma pogodnih za izvođenje udara.
Takođe se navodi koncentracija balističkih raketa „Iskander-M“, krstarećih raketa „Iskander-K“, kao i velikog broja bespilotnih letelica „Geranj“ i „Gerbera“. Ranije su se pojavile i informacije o spremnosti aviona MiG-31K, nosača hipersoničnih raketa „Kinžal“.
Dok ukrajinski vojni stručnjaci pokušavaju da umire javnost ocenama da Rusija neće koristiti „Orešnik“ sa nuklearnom bojevom glavom, pojedini ruski komentatori ističu da raketa poseduje značajnu razornu moć i bez takvog naoružanja.
Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je izjavio da bi, ukoliko bude potrebno, takvi sistemi mogli da gađaju vojne ciljeve smeštene u urbanim područjima.
U raspravama o mogućoj borbenoj upotrebi „Orešnika“ sve češće se pominju i podzemni komandni objekti u Kijevu. Među njima se navodi komandni centar poznat kao ČZ-417, koji se prema dostupnim tvrdnjama nalazi na dubini od 93 metra ispod zgrade predsedničke administracije u ulici Bankova. Kao potencijalni cilj pominje se i podzemni objekat ispod fabrike „Arsenal“.
Ipak, tačne planove ruske vojske ne poznaje javnost, a nema potvrde da ih sa sigurnošću zna ni NATO obaveštajna zajednica. Zbog toga sve procene o mogućem lansiranju „Orešnika“ za sada ostaju u domenu spekulacija.
Dodatnu pažnju izaziva i kretanje ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog poslednjih nedelja. On je u Kijevu boravio tokom velikih ruskih udara 24. maja i 2. juna, nakon čega je otputovao u London.
Tokom boravka u Velikoj Britaniji 6. juna sastao se sa premijerom Kirom Starmerom, a narednog dana učestvovao je na sastanku takozvane „koalicije voljnih“. Potom je 8. juna imao susret sa britanskim monarhom.
Nakon Londona, Zelenski je otputovao u Talin na samit „Severno-baltičke osmorke“, gde je razgovarao sa regionalnim saveznicima. U Kijev se vratio 10. juna, svega dan uoči termina koji pojedini vojni analitičari pominju kao mogući period za novi veliki ruski udar.
Da li će do takvog napada zaista doći i da li bi u njemu mogao da bude upotrebljen „Orešnik“, za sada ostaje bez zvanične potvrde. Rusko Ministarstvo odbrane nije komentarisalo ni navode o pripremama na poligonu Kapustin Jar, niti procene o mogućem vremenu naredne velike operacije.
