Ko je Prištini dao adrese 4.900 srpskih veterana? Pitanje koje otvara mnogo veći problem

Pitanje načina na koji kosovski pravosudni organi dolaze do kućnih adresa bivših pripadnika vojske i policije u Srbiji ponovo je otvoreno nakon tvrdnji da su pozivi u vezi sa događajima iz 1998. i 1999. godine stigli velikom broju ratnih veterana.

Srpske institucije ranije su potvrdile da su pojedini građani dobijali takva pisma, ali ostaje nejasno kojim putem su pribavljene njihove adrese i koliki je ukupan broj poslatih poziva.

Penzionisani general Vojske Jugoslavije i prvi direktor Vojnobezbednosne agencije Momir Stojanović tvrdi da je čak 4.900 ratnih veterana u Srbiji „u jednom danu“ dobilo pozive kosovskog tužilaštva.

Govoreći najpre o bivšim pripadnicima vojske, a zatim šire o veteranima vojske i policije, nije naveo izvor te brojke niti dokumentaciju kojom bi ona mogla da bude potvrđena.

„Ako je 4.900 pripadnika, bivših pripadnika Vojske Savezne Republike Jugoslavije, Vojske Srbije, dobilo poziv tužilaštva nepriznate države Kosovo, koja nije članica Interpola – u jednom danu samo 4.900 poziva na svoje adrese – to govori u kakvom stanju je ovo društvo“, rekao je Stojanović u intervjuu za „Glas javnosti“.

Nešto kasnije ponovio je brojku, ali je tada govorio o veteranima u širem smislu: „Veterani su dobili 4.900, kažu da ima mnogo više, ali taj podatak da u jednom danu dođe 4.900 poziva…“

Zvanične potvrde da je poslato 4.900 poziva nema. Kako piše Nova.rs, Specijalno tužilaštvo Kosova ranije nije želelo da KoSSevu saopšti ni koliko je ukupno poziva upućeno na adrese u Srbiji, dok Stojanović nije precizirao od koga je dobio podatak, kog datuma su pozivi poslati niti je predstavio dokumentaciju koja bi potvrdila navedeni broj.

Ministarstvo pravde Srbije je još 24. juna potvrdilo da su pojedinim građanima na kućne adrese stizala pisma kosovskih pravosudnih organa povezana sa krivičnim postupcima. Ministarstvo je, međutim, saopštilo da pisma nisu dostavljana preko njega, da nije „na bilo koji način učestvovalo“ u njihovoj distribuciji i da nisu stigla zvaničnim kanalima uzajamne pravne pomoći.

Pošta Srbije objasnila je da direktna poštanska razmena između Srbije i Kosova ne postoji, ali da pošiljke mogu da stižu preko međunarodnih poštanskih centara, uključujući Beč, Ljubljanu i Budimpeštu. Euleks je takođe potvrdio da nije posredovao u dostavljanju.

Upravo zbog toga otvoreno je pitanje odakle kosovskim pravosudnim organima konkretne kućne adrese ljudi kojima su pisma poslata. Stojanović je ponovio sumnju koju je izneo početkom avgusta i upitao: „Kako je moguće da tužilaštvo Kosova i Metohije zna adrese naših ratnih veterana?“

On smatra da su podatke mogli da ustupe ljudi iz pravosuđa ili Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, a izneo je i pretpostavku da je to možda učinjeno uz novčanu naknadu. Za takvu tvrdnju nije predstavio dokaze.

Sličnu sumnju ranije je izneo nekadašnji komandant Posebnih jedinica policije Goran Radosavljević Guri, jedan od optuženih u kosovskom predmetu za Račak. On je tvrdio da činjenica da pozivi stižu na konkretne kućne adrese znači da je „neko iz naših državnih organa“ morao da ustupi podatke.

Stojanović je istovremeno otkrio da njegov najnoviji poziv nije neposredno stigao iz Prištine. Kako je naveo, dobio ga je od Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije i pozvan je da se 30. septembra ponovo pojavi radi davanja iskaza u predmetu za koji tvrdi da je već bio istraživan u Srbiji.

„Pre desetak dana ponovo dobijam poziv Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije da se povodom istog slučaja, istog predmeta, 30. septembra javim radi davanja iskaza“, rekao je.

Prema njegovim tvrdnjama, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije proveravalo je njegovu odgovornost u postupku koji je trajao od 2016. do 2019. godine, nakon čega je predmet obustavljen zbog nedostatka dokaza. Dokumentaciju o tome objavio je početkom avgusta, a sada tvrdi da „naše tužilaštvo postupa po zahtevima tužilaštva Kosova“.

Stojanović je jedan od 53 optuženih u velikom predmetu Specijalnog tužilaštva Kosova koji se odnosi na Meju i okolna sela u opštini Đakovica. Tužilaštvo ga tereti kao nekadašnjeg načelnika bezbednosti Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije i tvrdi da je imao vodeću ulogu u operaciji tokom koje su, prema optužnici, u aprilu 1999. ubijene stotine albanskih civila.

On odbacuje optužbe i tvrdi da sa „predmetnim događajem nema nikakve ni indirektne, ni direktne veze“, kao i da je to „potpuno lako dokazivo“.

Način obaveštavanja optuženih već je postao važno procesno pitanje. Apelacioni sud Kosova početkom juna ukinuo je potvrdu optužnice protiv 53 osobe u predmetu Meja i vratio predmet na ponovno odlučivanje, uz ocenu da nisu učinjeni „razumni napori“ da optuženi budu obavešteni o postupku i da nisu bili ispunjeni uslovi za suđenje u odsustvu.

Kosovski Zakonik o krivičnom postupku omogućava suđenje u odsustvu za ratne zločine ako sud utvrdi da su preduzeti „razumni napori“ da optuženi bude obavešten i da se obezbedi njegovo prisustvo.

Među predviđenim merama nalaze se pozivi, nalozi za hapšenje, pokušaji pronalaženja adrese, objavljivanje poziva i optužnice i javna informativna kampanja. Osoba kojoj je suđeno u odsustvu ima pravo na potpuno ponovno suđenje ako se kasnije pojavi i to zatraži.

Mogućnost takvih postupaka uvedena je zakonskim izmenama iz 2019. godine. Prvo suđenje za ratne zločine u odsustvu počelo je u novembru 2023. protiv Čedomira Aksića, dok je broj optužnica i postupaka ove vrste naročito porastao tokom 2025. i 2026. godine.

Nekoliko nedelja posle odluke Apelacionog suda u predmetu Meja počeo je postupak u odsustvu protiv 21 osobe za Račak. Specijalno tužilaštvo tada je posebno naglasilo da su optuženima pozivi upućivani putem međunarodne pravne pomoći, kao i da su izdati nalozi za hapšenje i domaće i međunarodne poternice. Stav tužilaštva bio je da su time ispunjeni uslovi za vođenje postupka bez prisustva optuženih.

Istovremeno, na pitanja koliko je poziva ukupno poslato ljudima u Srbiji, kako su pribavljene njihove adrese i kojim su putem pošiljke dostavljene nije dat odgovor. Zbog toga tvrdnja o 4.900 poziva ostaje bez zvanične potvrde, dok način dostavljanja poziva i poreklo podataka o adresama ostaju jedno od ključnih pitanja u postupcima koji se vode protiv bivših pripadnika vojske i policije.