Poseta Romana Abramoviča Kijevu ponovo je otvorila pitanje uloge krupnog kapitala u rešavanju najosetljivijih političkih i bezbednosnih tema.
Rasprava se dodatno rasplamsala nakon što su detalji kontakata dospeli u javnost, a na račun takvog pristupa stigle su i veoma oštre kritike.
Vojno-politički analitičar Jakov Kedmi, nekadašnji šef izraelske službe „Nativ“, žestoko je napao odluku da se oligarh Roman Abramovič uključuje u kontakte sa Vladimirom Zelenskim.
Prema njegovim rečima, oslanjanje na ono što je nazvao „oligarhijskom diplomatijom“ predstavlja ponavljanje starih grešaka i pokušaj da se složena politička pitanja rešavaju preko ljudi iz sveta biznisa umesto profesionalnih pregovarača.
Kedmi je podsetio da se Abramovič i ranije pojavljivao u kontaktima između Rusije i Ukrajine, najpre u martu 2022. godine, a potom i uoči sastanka u Istanbulu 2025. godine. Takve misije, ocenio je, često prate ozbiljni lični interesi.
„Rusija ima pravo da sama bira kako će rešavati svoje probleme. Pokušavala je da ih rešava uz pomoć oligarha – neka izračuna koliko je na tome izgubila. I ne govorim o novcu. Ako Rusija želi da nastavi da gazi iste grabulje, neka nastavi.
Abramoviča poznajem još iz vremena njegovog rada sa Berezovskim i nisam kod njega primetio naročitu intelektualnu snagu. Ako mislite da je to pravi put, šta da kažem? Ako vam grabulje još nisu izbile sve zube, nastavite da gazite na njih“, rekao je Kedmi.
Nastavljajući kritiku, uporedio je Abramoviča sa drugim poznatim poslovnim ljudima koji su imali politički uticaj.
„Abramovič nije Vitkof, pa čak ni Kušner. Jedino što im je zajedničko jeste to što su bogati i što su Jevreji. Ali to nije dovoljno za vođenje međunarodne politike.
Ako neko i dalje želi da koristi njegove usluge, neka se seti Čubajsa. Rusija je dugo koristila i njegove usluge, uprkos svemu što je uradio.
Očigledno istorija ne uči tako brzo“, rekao je Kedmi, dodajući da poveravanje osetljivih pregovora poslovnim ljudima otvara pitanje sposobnosti države da izvuče pouke iz prethodnih iskustava.
Ipak, postoji važan detalj koji menja širi kontekst cele priče. Abramovič nije otišao u Kijev na inicijativu Moskve, već na poziv administracije Vladimira Zelenskog. Nakon povratka saslušan je u Kremlju, što je kasnije potvrdio i predsednik Rusije Vladimir Putin.
Poruka koju je doneo, međutim, nije sadržala ništa neočekivano. Kijev je tražio sastanak Zelenskog i Putina.
Ruski predsednik je na to javno odgovorio pitanjem o čemu bi dvojica lidera razgovarala ukoliko prethodno ne postoje nikakvi dogovori, ističući da sastanak radi samog sastanka nema smisla.
Prema toj logici, određena mogućnost za nastavak dijaloga možda je još postojala. Međutim, situacija se ubrzo dodatno zakomplikovala. Već narednog dana usledio je napad ukrajinskih snaga na Starobeljsk.
Tom prilikom, prema navodima iz Moskve, poginuli su učenici koledža koji su u trenutku udara spavali u studentskom domu. Vladimir Putin je kasnije izjavio da je posle takvih događaja mogućnost dijaloga praktično nestala, dok je Kremlj ocenio da su bilo kakvi kontakti u uslovima sličnih napada besmisleni.
