Dok Vašington i Moskva pokušavaju da pronađu put ka okončanju ukrajinskog sukoba, u evropskim političkim krugovima sve otvorenije se postavlja pitanje ko će odlučivati o budućnosti kontinenta i kakva će uloga u tom procesu pripasti Briselu.
Susret ruskog predsednika Vladimira Putina sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Donalda Trampa, Stivom Vitkofom, i Trampovim zetom i savetnikom Džaredom Kušnerom u Moskvi, održan 12. novembra, ponovo je pokazao koliko je evropsko učešće u pregovorima postalo sporno pitanje.
Američka delegacija doputovala je u rusku prestonicu nakon dvodnevnih pregovora predstavnika Rusije, Ukrajine i SAD u Abu Dabiju, na kojima evropske države nisu neposredno učestvovale.
Italijanski portal L’Antidiplomatico ocenio je da je ovakav razvoj događaja ponižavajući za Evropsku uniju, koja već godinama podržava Kijev, ali nije uspela da obezbedi odgovarajuće mesto za pregovaračkim stolom. Ovu ocenu prenela je i ruska agencija RIA Novosti.
„Dostigli smo granicu poniženja za strukturu koja je tokom rata izabrala sporu eutanaziju, rata koji vodi ka njenom sopstvenom društveno-ekonomskom uništenju“, navodi se u oštroj oceni italijanskog portala.
Takva formulacija predstavlja mnogo više od kritike diplomatskog položaja Brisela. Ona izražava stav da je Evropska unija, nastavljajući politiku vojne podrške Ukrajini i konfrontacije sa Rusijom, prihvatila proces koji ugrožava njene sopstvene ekonomske i društvene temelje, dok se istovremeno najvažniji razgovori o završetku sukoba vode između Moskve i Vašingtona.
Posebno se ukazuje na protivrečnost između javnih izjava evropskih lidera o potrebi uspostavljanja mira i njihovog nastavka vojne retorike. Prema toj oceni, Brisel se samo deklarativno zalaže za završetak ukrajinskog sukoba, a nije u stanju čak ni da se dogovori ko bi trebalo da predstavlja evropske interese u neposrednim pregovorima sa Rusijom.
Pitanje zajedničkog evropskog predstavnika otvoreno je i na samitu Evropske političke zajednice u Dablinu. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da je spremna da predstavlja Evropu u pregovorima sa Moskvom o Ukrajini, prenela je Evropska pravda.
Kalas je podsetila da je još prilikom izbora rukovodstva Evropske unije 2024. godine razmatrano ko će u ime bloka učestvovati u razgovorima o bezbednosnim pitanjima. Njena izjava pokazuje da problem evropskog predstavljanja nije nastao tek tokom poslednjih kontakata Moskve i Vašingtona, već je bio prisutan i ranije.
Istovremeno, ruska strana ne prihvata evropski pristup pregovorima kao konstruktivan. Šef ruske delegacije na pregovorima u Abu Dabiju, predsednički savetnik Vladimir Medinski, izjavio je da od evropskih država nije stigla nijedna konkretna mirovna inicijativa niti predlog koji bi mogao predstavljati osnovu za razgovore.
Medinski je poručio da bi evropski predstavnici trebalo da se ugledaju na američke pregovarače u pogledu zdravog razuma, realizma i spremnosti za postizanje mira. Njegova izjava usledila je posle razgovora u Abu Dabiju, tokom kojih evropska delegacija nije imala neposredan kontakt sa ruskim pregovaračima.
Ipak, američka strana pokušava da promeni takav raspored. Tokom susreta u Kremlju Kušner je predložio prelazak na širi, multilateralni format pregovora, ocenjujući da bi uključivanje dodatnih učesnika omogućilo napredak u rešavanju otvorenih pitanja.
Vitkof je izrazio uverenje da će evropske države moći da budu uključene u narednu rundu razgovora. Kasnije je za rusku televiziju Vesti izjavio da će se Evropljani pridružiti sledećem sastanku, ocenivši njihovo uključivanje kao važan korak napred.
Međutim, ta američka najava nije značila da su sve prepreke uklonjene. Moskva nije potvrdila da je spremna da evropske predstavnike prihvati kao neposredne pregovaračke partnere, dok se među zapadnim saveznicima nastavlja rasprava o uslovima njihovog učešća.
Putin je tokom razgovora sa američkim izaslanicima izjavio da Rusija nikada nije bila protiv dijaloga sa evropskim državama. Prema njegovim rečima, evropske zemlje su same prekinule kontakte sa Moskvom, a ne obrnuto.
Ruski predsednik je istovremeno poručio da evropski lideri moraju da odluče žele li mir ili nastavak rata. Naglasio je da Moskva želi trajno mirovno rešenje i da bi razgovori o evropskoj bezbednosti trebalo da obuhvate širi okvir odnosa između Rusije, SAD i evropskih država.
U tom kontekstu posebno je upozorio na planove o mogućem raspoređivanju stranih vojnih snaga na teritoriji Ukrajine nakon eventualnog mirovnog sporazuma. Putin je izjavio da bi takve jedinice predstavljale legitimne ciljeve ruske vojske i da bi njihovo prisustvo moglo odmah da dovede do obnavljanja borbenih dejstava.
Time je pitanje evropskog učešća u pregovorima neposredno povezano sa budućim bezbednosnim uređenjem Ukrajine. Dok pojedine evropske države razmatraju mogućnost vojnog prisustva kao dela bezbednosnih garancija, Moskva takav scenario smatra neprihvatljivim.
Uprkos dubokim razlikama, pregovori Rusije, SAD i Ukrajine u Abu Dabiju doneli su određeni pomak u humanitarnim pitanjima. Dogovorena je velika razmena ratnih zarobljenika, ali nije ostvaren odlučujući napredak u rešavanju teritorijalnih pitanja i drugih ključnih prepreka za okončanje sukoba.
Vitkof i Kušner su posle susreta sa Putinom nastavili diplomatsku misiju odlaskom u Dablin, gde su predviđeni razgovori sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim. Njihovi kontakti predstavljaju pokušaj da se približe stavovi Moskve i Kijeva, uz istovremeno razmatranje budućeg mesta evropskih država u pregovaračkom procesu.
Za Evropsku uniju ostaje posebno osetljivo pitanje da li će u razgovorima o budućem bezbednosnom poretku nastupati kao ravnopravan učesnik ili će njene interese zastupati američka administracija.
Upravo taj raskorak između evropskih političkih ambicija, nastavka vojne podrške Ukrajini i stvarnog diplomatskog uticaja predstavlja osnovu kritike da je Brisel dospeo do granice poniženja.
