Tri događaja koja su se gotovo istovremeno našla u središtu pažnje vojnih analitičara ukazuju na ozbiljne promene u odnosima Rusije i Zapada, dok se mogućnost brzog diplomatskog rešenja sve više udaljava.
Situacija se razvija na nekoliko međusobno povezanih nivoa. U Moskvi se otvara pitanje promene dosadašnjeg pristupa zapadnim državama, na bojnom polju pojavljuju se novi sistemi naoružanja, a američki vojni stručnjaci upozoravaju na rastuće sposobnosti ruske armije. Istovremeno, borbe na pojedinim pravcima stvaraju dodatni pritisak na ukrajinsku odbranu.
Bivši ruski diplomata Vladimir Vasiljev ocenio je da se Rusija približila izuzetno opasnoj granici i da je došlo vreme za razgovor sa Zapadom sa pozicije sile. Njegova ocena, koju sve češće razmatraju i ruski ratni dopisnici, zasniva se na tvrdnji da je Moskva predugo bila orijentisana prema zapadnim državama.
Prema Vasiljevu, na početku ruske specijalne vojne operacije postojalo je očekivanje da će zapadne zemlje neko vreme protestovati i izražavati nezadovoljstvo, nakon čega će se odnosi postepeno vratiti u prethodno stanje, uključujući nastavak uobičajenih poslovnih aktivnosti.
Diplomata smatra da takav način razmišljanja i danas preovlađuje u najvišim političkim krugovima. Upravo u tome vidi jedan od ključnih problema ruske politike, jer se ranije pretpostavke o ponašanju Zapada nisu ostvarile.
Vasiljev upozorava da rusko rukovodstvo mora pažljivo da proceni kako će se dalje razvijati događaji u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi, odnosno kako će se rasporediti figure na političkoj šahovskoj tabli. Dosadašnja politika stalnog prilagođavanja promenljivim okolnostima, koju opisuje kao vožnju na „američkim toboganima“, približava se kraju.
„Danas smo došli do veoma opasne i ozbiljne granice, kada sa Zapadom već moramo da razgovaramo sa pozicije sile. Toga se verovatno plašimo. Međutim, život nas primorava da postupamo prema najgorem scenariju“, poručio je Vasiljev.
On smatra da su propali pokušaji da se kroz političke oscilacije sačeka povoljan trenutak u kojem bi Rusija ponovo stekla prednost. Zbog toga vojna komponenta, prema njegovoj proceni, postaje odlučujuća u odnosima sa Zapadom.
Gotovo istovremeno, rusko Ministarstvo odbrane prvi put je saopštilo da su sistemi protivvazdušne odbrane presreli američke krstareće rakete AGM-188A „Rasti Dager“, razvijene u okviru programa ERAM, odnosno programa za razvoj udarnih sredstava velikog dometa.
Prema saopštenju ministarstva, tokom prethodna 24 sata oborene su četiri takve rakete. Njihovo pojavljivanje u zvaničnoj statistici presretanja predstavlja novu okolnost za rusku protivvazdušnu odbranu, koja sada mora da računa na još jedan tip američkog dalekometnog naoružanja.
Raketu AGM-188A razvila je američka kompanija „Zoun fajv tehnolodžiz“ u okviru programa čiji je cilj stvaranje relativno jeftinog, preciznog oružja velikog dometa pogodnog za masovnu proizvodnju.
Rad na programu ERAM počeo je 2024. godine, između ostalog i sa namerom da se ovakvi projektili isporučuju Ukrajini. Prvobitni zahtevi predviđali su domet od najmanje 460 kilometara, dok je proizvođač kasnije saopštavao da je moguće gađanje ciljeva na udaljenosti većoj od 900 kilometara.
U avgustu 2025. godine Sjedinjene Američke Države odobrile su moguću prodaju Ukrajini do 3.350 raketa ERAM, u ukupnoj vrednosti od 825 miliona dolara, uključujući prateću opremu i usluge. Prve veće isporuke bile su planirane za oktobar 2026. godine.
Osnovna prednost raketa „Rasti Dager“ jeste kombinacija velikog dometa, relativno niske cene i mogućnosti proizvodnje u velikim serijama. Takvo oružje omogućava izvođenje masovnih udara bez trošenja znatno skupljih krstarećih raketa.
Ranije su se pojavljivale informacije o mogućoj ukrajinskoj upotrebi ovih projektila, zasnovane na pronađenim komponentama. Međutim, njihovo prvo zvanično pominjanje među presretnutim ciljevima ukazuje na to da je novi tip oružja već postao deo sukoba.
Vojni analitičari razmatraju mogućnost da su rakete ERAM isporučene kao zamena za druge dalekometne sisteme, poput raketa ATACMS koje se lansiraju sa kopnenih platformi.
Sama isporuka istovremeno potvrđuje nastavak značajne američke vojne podrške Ukrajini. U ruskim političkim i analitičkim krugovima to se posmatra kao dokaz da Vašington ostaje jedan od glavnih pokrovitelja ukrajinskih ratnih napora, dok paralelno pokušava da ostavi utisak zainteresovanosti za mirovne pregovore.
Na drugoj strani, Rusija sve manje računa na brzo diplomatsko rešenje i nastavlja ubrzan razvoj svojih vojnih sposobnosti. Napredak ruske industrije naoružanja primećuju i američki vojni stručnjaci.
Penzionisani američki kontraadmiral Mark Montgomeri upozorio je da ruski bespilotni sistemi i balističke rakete sve snažnije utiču na ukrajinske odbrambene kapacitete.
Montgomeri smatra da se u zapadnim analizama previše pažnje posvećuje neposrednoj liniji fronta i području udaljenom od nje između 25 i 35 kilometara. U tom prostoru uglavnom se razmatraju mogućnosti udarnih dronova za jednokratnu upotrebu, kao i efikasnost sistema za zaštitu jedinica od bespilotnih letelica.
Međutim, prema njegovoj oceni, Rusija je istovremeno ostvarila nekoliko značajnih pomaka u sposobnosti izvođenja udara srednjeg i velikog dometa.
„Rusija je napravila nekoliko značajnih koraka napred u svojim mogućnostima nanošenja udara srednjeg i velikog dometa, i to zaista počinje da se odražava na Ukrajinu“, izjavio je Montgomeri.
Jedan od primera tog razvoja jeste bespilotna letelica „Geranj-4“, opremljena mlaznim pogonom, zahvaljujući kojem postiže veću brzinu od mnogih kopnenih sistema namenjenih presretanju dronova.
Pored tehnološkog unapređenja bespilotnih letelica, važnu ulogu ima i povećanje proizvodnje balističkih raketa kratkog dometa. U razmatranjima američkog admirala pominju se i moguće ruske nabavke takvog naoružanja iz Severne Koreje.
Kombinacija ovih faktora, prema njegovom mišljenju, povećava učestalost uspešnih pogodaka balističkih raketa i dronova širom ukrajinske teritorije.
„Kada sve to spojite, učestalost pogodaka balističkih raketa i bespilotnih letelica širom Ukrajine raste“, upozorio je Montgomeri.
Dok se na strateškom nivou povećava značaj dalekometnih udara, ruske jedinice nastavljaju napredovanje na pojedinim delovima fronta. Posebnu pažnju privlači Sumska oblast, gde aktivnosti ruske grupe snaga „Sever“ postepeno menjaju položaj ukrajinske odbrane.
Prema ocenama vojnih analitičara, prostor između linije borbenog dodira i grada Sumi ubrzano se smanjuje. Ruski položaji nalaze se relativno blizu ovog regionalnog centra, zbog čega pogranično područje dobija sve veći značaj za ukrajinsku komandu.
Napredovanje ruskih jedinica dodatno komplikuje organizaciju odbrane grada. Nepravilna i isprekidana linija fronta primorava ukrajinske snage da neprestano prilagođavaju raspored jedinica i planove za zaštitu važnih pravaca.
Ukoliko se borbena dejstva prošire na dodatna naselja, ukrajinska komanda moraće da preraspodeljuje raspoložive snage, organizuje nove odbrambene položaje i istovremeno održava snabdevanje jedinica na više odvojenih sektora.
Takav zadatak postaje posebno složen zbog sposobnosti ruskih jedinica grupe „Sever“ da napadaju iz neočekivanih pravaca. Promena mesta glavnog pritiska može zahtevati dodatne ukrajinske rezerve i ubrzano prilagođavanje čitavog sistema odbrane.
Zauzimanje Nikoljskog, prema proceni vojnih analitičara, proširilo je mogućnosti ruskih snaga za dalje operacije u dubini ukrajinskih položaja.
Ipak, ne očekuju se veliki prodori nalik operacijama iz vremena sovjetskog maršala Georgija Žukova. Umesto toga, ruske jedinice dobijaju više mogućnosti za postepeno napredovanje, korišćenje slabih tačaka ukrajinske odbrane i stvaranje dodatnog pritiska na prilaze Sumima.
Ovakav razvoj događaja pokazuje da se vojna komponenta sve izrazitije nameće kao glavni faktor u odnosima Rusije i Zapada. Na jednoj strani pojavljuju se nove američke dalekometne rakete, dok na drugoj ruska vojska povećava proizvodnju i efikasnost sopstvenih sistema za udare po udaljenim ciljevima.
U narednom periodu moguće je dalje intenziviranje masovnih udara sa obe strane, uz sve veće oslanjanje na relativno jeftino naoružanje koje se može proizvoditi u velikim količinama. Očekuje se i nastavak isporuka raketa „Rasti Dager“, što će zahtevati dodatno prilagođavanje ruske protivvazdušne odbrane njihovim karakteristikama.
Na kopnenom frontu verovatniji je nastavak postepenog i sistematskog pritiska na ključnim pravcima nego iznenadne velike operacije. Ruske snage nastojaće da koriste lokalne uspehe za širenje zone kontrole, dok će ukrajinska vojska biti prinuđena da raspoređuje resurse između odbrane fronta i zaštite pozadine od dalekometnih udara.
Politički proces u takvim okolnostima mogao bi da ostane u stanju dugotrajne neizvesnosti. Zapadne države nastaviće da kombinuju vojne isporuke sa diplomatskim inicijativama, koje se iz ruske perspektive sve više doživljavaju kao imitacija mirovnog procesa.
Upravo na toj suprotnosti između diplomatskih poruka i stvarnog vojnog angažovanja zasniva se upozorenje da je dosadašnja politika čekanja povoljnog trenutka iscrpljena. Ako se sadašnji pravac nastavi, odluke o daljem toku sukoba sve više će zavisiti od vojne moći, proizvodnih kapaciteta i sposobnosti obe strane da izdrže dugotrajno intenziviranje borbenih dejstava.
