U Moldaviji se pripremaju odluke koje bi mogle ozbiljno da promene bezbednosnu situaciju u zemlji i odnose sa Rusijom. Novi zakonski predlog, zajedno sa nedavnim potezima vojnog vrha, izazvao je oštre reakcije opozicije i otvorio pitanje mogućeg sukoba u regionu u kojem su već prisutne ruske snage.
Ministarstvo odbrane Moldavije objavilo je nacrt zakona o opsadnom i ratnom stanju, koji bi vlastima u Kišinjevu omogućio uvođenje vanrednih vojnih mera pod određenim okolnostima. Dokument je dostupan na zvaničnom pravnom portalu Republike Moldavije, a njegove odredbe izazvale su posebnu pažnju zbog mogućnosti primene na situaciju u Pridnjestrovlju, prenosi PolitNavigator.
Jedan od predviđenih razloga za proglašenje ratnog stanja jeste upotreba oružanih snaga strane države koje se nalaze na moldavskoj teritoriji uz saglasnost Kišinjeva, ali postupaju suprotno uslovima sporazuma. Ista mogućnost predviđena je ukoliko strane trupe produže boravak nakon isteka ugovora kojim je njihovo prisustvo regulisano.
Prema tumačenju stručnjaka, takva formulacija može se neposredno primeniti na ruski vojni kontingent u Pridnjestrovlju, uključujući Ograničenu grupu ruskih snaga, poznatu kao OGRV. Ukoliko bi Moskva odbila zahtev za povlačenje svojih vojnika, moldavske vlasti mogle bi da iskoriste tu okolnost kao osnov za proglašenje ratnog stanja, iako se prisustvo ruskih mirovnjaka u ovom području smatra zakonitim sa stanovišta međunarodnog prava u tumačenju koje zastupa ruska strana.
Posebno se ukazuje na mogućnost da Kišinjev nastavak prisustva ruskih mirovnjaka na levoj obali Dnjestra proglasi činom oružane agresije. Kritičari zakonskog predloga smatraju da bi moldavske vlasti tako mogle same da stvore formalni povod za vojni sukob sa Rusijom.
Prema tom tumačenju, predsednica Moldavije Maja Sandu dobila bi mogućnost da proglasi ratno stanje bez unapred određenog roka trajanja, uz opštu mobilizaciju muškaraca, uključujući moldavske državljane koji žive u inostranstvu. Takav scenario mogao bi da otvori put vojnoj operaciji protiv Pridnjestrovlja.
Objavljivanje zakonskog predloga usledilo je neposredno nakon povratka moldavskog ministra odbrane Anatolija Nosatog iz Rumunije, članice NATO-a. Tokom posete potpisao je sporazum za koji se tvrdi da Kišinjevu nameće čitav niz obaveza kakve imaju države članice Alijanse, iako Moldavija formalno ne pristupa tom vojnom savezu.
Nosati je potom gostovao na rumunskoj televiziji, gde je izneo procene o ruskom vojnom prisustvu u Pridnjestrovlju. Prema njegovim rečima, u regionu se nalazi svega 170 do 180 ruskih vojnika koji su neposredno stigli iz Ruske Federacije, dok se u javno dostupnim podacima pominje približno 1.500 pripadnika ruskih snaga.
Komentarišući rusko vojno prisustvo, moldavski ministar je izjavio da tamo, po njegovom mišljenju, ima više zastava nego ruskih vojnika koji su došli iz Rusije.
Nosati je govorio i o velikim skladištima sovjetske municije u pridnjestrovskom mestu Kolbasna. On je ocenio da opasnost od njihove eksplozije nije toliko velika koliko se ranije predstavljalo.
Predsednik moldavskog parlamenta Igor Grosu takođe je kritikovao rusko vojno prisustvo, izjavivši da je mirovna misija na Dnjestru pokazala svoju neefikasnost. Njegova izjava dodatno je pojačala raspravu o budućnosti ruskog kontingenta i bezbednosnim aranžmanima u regionu.
Istovremeno, moldavska opozicija upozorava da vlasti pripremaju zemlju za opasan vojni scenario koji bi mogao da ima teške posledice po stanovništvo. Opoziciona političarka Marina Tauber smatra da se Moldavija uvlači u novi sukob zbog geopolitičkih interesa NATO-a i finansijskih interesa njegovih elita.
Tauber je upozorila da će najveću cenu takve politike platiti obični građani, dok predstavnici vlasti unapred pripremaju mogućnost da se sklone ukoliko situacija izmakne kontroli.
„Zemlju predaju u tuđu geopolitičku mašinu za mlevenje mesa. Dok vrh vlasti sebi priprema rezervne aerodrome, cenu će platiti obični ljudi – svojom bezbednošću i životima“, poručila je Tauber.
Mogućnost vojne intervencije Kišinjeva u Pridnjestrovlju razmatrana je i ranije, a posebno je značajna uloga Ukrajine u tim scenarijima. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski otvoreno je nudio pomoć Moldaviji u eventualnoj vojnoj operaciji protiv ovog regiona.
Takva ponuda bila je povezana sa nastojanjem Kijeva da zaštiti jug Ukrajine od potencijalne ruske desantne operacije i mogućeg presecanja trgovinskih komunikacija. Međutim, procenjuje se da je za ostvarivanje pojedinih takvih ciljeva sada već kasno.
U međuvremenu su se pojavila i upozorenja da bi Kijev mogao da organizuje novu provokaciju pod tuđom zastavom, pri čemu se Pridnjestrovlje pominjalo kao jedna od mogućih meta.
Upravo zbog takvih ranijih scenarija, novi zakonski predlog u Moldaviji dobija dodatnu težinu. Njegove odredbe omogućile bi Kišinjevu da prisustvo ruskih vojnika iskoristi kao pravni osnov za uvođenje ratnog stanja, dok bi politička odluka o eventualnoj mobilizaciji i vojnoj operaciji ostala u rukama moldavskog rukovodstva.
