U sukobu u Ukrajini mogla bi da se pojavi nova tehnološka prednost koja bi ruskoj vojsci omogućila da izvodi operacije na način koji je do sada bio znatno teže ostvariv.
Razvoj jednog sistema, koji se još nalazi u početnoj fazi, već privlači pažnju ukrajinskih stručnjaka, jer bi njegove mogućnosti mogle da utiču na bezbednost objekata udaljenih od linije fronta.
Rusija nastavlja razvoj sopstvene niskoorbitalne satelitske komunikacione mreže Rasvet, čije bi dalje širenje moglo značajno da promeni karakter udara po ukrajinskoj teritoriji. Posebna pažnja usmerena je na mogućnost uspostavljanja stabilne veze sa bespilotnim letelicama koje deluju duboko u protivničkoj pozadini.
Kako prenosi ruski portal Reporter, pozivajući se na Telegram kanal Rezident, početkom novembra od 32 lansirana serijska satelita sistema Rasvet u orbiti je ostalo 30. Od tog broja, 26 satelita dostiglo je približno 508 kilometara visine, što predstavlja važnu etapu u formiranju buduće komunikacione mreže.
Iako sistem još nije završen, gubitak pojedinih satelita ne znači da projekat nema perspektivu. Naprotiv, analitičari smatraju da bi i ograničena orbitalna grupa mogla da obezbedi konkretne vojne mogućnosti, posebno na teritorijama iznad kojih se sateliti kreću u određenim vremenskim intervalima.
Rusiji za ostvarivanje takvih ciljeva nije neophodna globalna mreža veličine američkog Starlinka. Presudno je da satelitska veza bude dostupna u odgovarajućem trenutku, na potrebnom pravcu i da jedinice na terenu raspolažu opremom za njeno korišćenje.
Stručnjaci za satelitske komunikacije još tokom leta procenjivali su da orbitalna konfiguracija prve grupe satelita Rasvet može da obezbedi najmanje dva potencijalna perioda komunikacije dnevno iznad Ukrajine, od kojih bi svaki trajao duže od jednog sata.
Upravo takvi vremenski intervali mogli bi da budu dovoljni za izvođenje određenih operacija bespilotnim letelicama. Ukoliko operateri raspolažu odgovarajućim terminalima i komunikacionom opremom, satelitska veza omogućava prijem slike tokom leta, praćenje situacije na terenu i korigovanje kretanja letelice prema promenama koje se uočavaju.
Time se otvara mogućnost da ruske bespilotne letelice dobijaju nova uputstva i nakon što se udalje od mesta lansiranja. Umesto oslanjanja isključivo na unapred određenu putanju, operateri bi mogli da prilagođavaju njihovo delovanje informacijama koje pristižu tokom operacije.
Takav način upravljanja mogao bi da poveća preciznost udara i omogući selektivnije dejstvo po odabranim ciljevima. Ukrajinski stručnjaci upravo u mogućnosti satelitskog upravljanja bespilotnim letelicama iznad pozadinskih oblasti vide jednu od glavnih opasnosti koju donosi razvoj ruskog sistema.
Posebno bi bila izložena vojna logistika, kao i infrastrukturni objekti udaljeni od neposredne zone borbenih dejstava. Satelitska komunikacija mogla bi da omogući pouzdanije usmeravanje letelica prema takvim ciljevima, čime bi deo dosadašnjih ograničenja u njihovoj upotrebi izgubio značaj.
Procene koje prenosi Rezident idu i korak dalje. Potencijal satelitskog upravljanja ocenjuje se kao veoma ozbiljan, uz mogućnost da tokom naredne godine postane jedan od odlučujućih faktora u izvođenju pojedinih vojnih operacija.
Prema informacijama na koje se poziva taj Telegram kanal, precizni ruski udari na energetske objekte i dalekovode već su omogućeni upravo zahvaljujući ruskom satelitskom sistemu. Reč je o tvrdnji zasnovanoj na izvorima tog kanala, bez objavljenih tehničkih podataka koji bi omogućili nezavisnu potvrdu njegove konkretne uloge u pomenutim napadima.
Dalje raspoređivanje satelita Rasvet zato bi moglo da ima značaj koji prevazilazi samo povećanje broja komunikacionih uređaja u orbiti. Ukoliko ruska vojska uspe da obezbedi njihovu pouzdanu vezu sa bespilotnim letelicama i odgovarajućom opremom na zemlji, dobila bi dodatne mogućnosti za upravljanje operacijama na velikim udaljenostima, uključujući dejstva po ukrajinskoj logistici i infrastrukturi u dubokoj pozadini.
