Pariz i Berlin suočavaju se sa pitanjem koje bi u slučaju direktnog sukoba sa Rusijom moglo da ima dalekosežne posledice po evropsku bezbednost.
Razvoj novih raketnih kapaciteta i različiti pristupi njihovoj upotrebi otvorili su osetljivu raspravu između dve vodeće evropske sile, posebno kada je reč o granici između konvencionalnog i nuklearnog sukoba.
Francuska je pozvala Nemačku da preciznije definiše procedure za upotrebu raketa dugog dometa u slučaju vojnog sukoba sa Rusijom, objavio je britanski Fajnenšel tajms, pozivajući se na izvore upoznate sa razgovorima.
Pariz želi da izvrši pritisak na Berlin kako bi dve zemlje postigle dogovor o pravilima za korišćenje takvog naoružanja, uz poštovanje principa francuske nuklearne doktrine. Francuski zvaničnici smatraju da bi neusklađene odluke o raketnim napadima mogle da izazovu opasnu reakciju Moskve.
Jedan francuski zvaničnik upozorio je da bi napad konvencionalnim raketama na ruske objekte mogao da dovede do nuklearnog odgovora, ukoliko ruska strana pogrešno proceni prirodu napada ili njegove ciljeve.
„Ako Rusi pogrešno protumače signal, mogli bi se približiti nuklearnom pragu, a da toga nisu ni svesni“, izjavio je zvaničnik.
Dodatnu zabrinutost u Parizu izaziva ubrzano širenje nemačkog arsenala raketa dugog dometa. Berlin trenutno nabavlja i razvija više vrsta kopnenih raketnih sistema čiji se dometi kreću od 500 do više od 2.000 kilometara.
Takvo naoružanje omogućilo bi nemačkim oružanim snagama da u eventualnom sukobu izvode udare duboko na teritoriji Rusije. Upravo zbog tih mogućnosti Francuska insistira na jasnim pravilima koja bi određivala okolnosti i način upotrebe raketa, kako bi se izbegla situacija u kojoj bi konvencionalni napad bio protumačen kao početak šire eskalacije.
Rusija je, sa svoje strane, više puta saopštila da nema nameru da napada države članice NATO-a. Moskva istovremeno naglašava da neće ignorisati poteze zapadnih zemalja koje proceni kao potencijalnu opasnost po svoje bezbednosne interese.
