Ruske snage pojačale su pritisak na nekoliko ključnih pravaca fronta, dok se u Zaporoškoj oblasti i Donbasu odvijaju borbe koje bi mogle značajno da promene položaj ukrajinskih jedinica.
Tokom poslednja 24 sata najintenzivnija dejstva zabeležena su na zaporoškom, dobropoljskom i sumskom pravcu. Ruske jurišne jedinice nastavljaju napredovanje, ali se istovremeno suočavaju sa ukrajinskim kontranapadima, posebno na sektorima na kojima obe strane pokušavaju da uspostave kontrolu nad važnim naseljima i komunikacijama.
Posebnu pažnju privukla su dejstva ruske grupe snaga „Istok“, u čijem sastavu se nalaze i jedinice sa Dalekog istoka. Na ovom delu fronta rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je pod kontrolu stavljeno selo Voskresenka u Zaporoškoj oblasti, uprkos snažnom otporu ukrajinskih snaga.
Vojni kanal „Dva majora“ navodi da je protivnik tokom prethodnog dana izveo 18 kontranapada na položaje grupe „Istok“. Isti izvor posebno ističe formulaciju Ministarstva odbrane da je naselje „stavljeno pod kontrolu“, umesto uobičajenih izraza „oslobođeno“ ili „zauzeto“, što ukazuje na složenost situacije na ovom sektoru.
Voskresenka se nalazi na istočnoj obali reke Gornja Tersa, a nekoliko dana ranije ruske jedinice preuzele su i obližnje Vasiljkovo. Ova dva pomeranja linije fronta ukazuju na nastavak ruskog prodora kroz zaporošku odbrambenu zonu.
Ukrajinske snage prethodno su Voskresenku pretvorile u snažno utvrđeno uporište. Odbrana je obuhvatala rovove, tranšeje, bunkere, prepreke od bodljikave žice i veliki broj bespilotnih letelica. Posebno je bilo izraženo prisustvo kopnenih borbenih robota, što pokazuje da je ukrajinska komanda nameravala da selo zadrži po svaku cenu.
Ruski jurišnik sa pozivnim znakom Iven izjavio je u video-snimku Ministarstva odbrane da su ukrajinske jedinice u početku pokušavale da održe položaje, ali da je njihova odbrana probijena.
Prema njegovim rečima, ruske snage sada nastoje da zatvore obruč oko ukrajinskih položaja, pri čemu je Voskresenka predstavljala jednu od poslednjih prepreka za spajanje krakova tog obruča.
U borbama za naselje, prema ruskim izveštajima, uništena je jedna ukrajinska četa, nekoliko automobila i oklopnih vozila, nekoliko desetina teških dronova i čak 42 kopnena borbena robota. Uprkos velikoj koncentraciji tehnike i pripremljenim utvrđenjima, ukrajinske jedinice nisu uspele da spreče ruski prodor.
Vojni analitičari kanala „Vojna hronika“ ocenjuju da zauzimanje Voskresenke proširuje područje pod ruskom kontrolom i otvara mogućnost za nastavak ofanzive. Kao neposredni cilj navode Novonikolajevku, preko koje bi ruske snage mogle fizički da preseku vezu Zaporožja sa dnjepropetrovskim pravcem i pokušaju dalje napredovanje.
Južnije, u području Orehova, borbe su prerasle u dugotrajno iscrpljivanje. Ruske jurišne jedinice nastavljaju da drže južne četvrti grada, dok ukrajinske snage izvode kontranapade prema Maloj Tokmački.
Ipak, konačan ishod borbe za ovaj utvrđeni grad mogao bi da zavisi od ruskog napredovanja severnije. Klin koji se formira na tom pravcu počinje da ugrožava Orehov mogućim okruženjem, a istovremeno otvara prilaz direktnim saobraćajnicama koje vode prema gradu Zaporožju, koji je pod ukrajinskom kontrolom.
Na jugu Donbasa ruska vojska prijavila je još jedan uspeh. Na dobropoljskom pravcu zauzeto je selo Šilovka, udaljeno 14 kilometara od Pokrovska i sedam kilometara od granice Zaporoške oblasti i Donjecke Narodne Republike.
Ovo napredovanje ukazuje na nastavak ruskog kretanja od Dobropolja prema severu, ka južnim prilazima slavjansko-kramatorskoj aglomeraciji. Ruski vojni izvori procenjuju da ukrajinske snage na tom pravcu nemaju dovoljno snažna utvrđenja, zbog čega bi nastavak ofanzive mogao da otvori ozbiljan problem za odbranu zapadnog Donbasa.
Ukoliko ruske brigade uspeju da razviju prodor, mogle bi da priđu Kramatorsku sa juga i zapada, čime bi ukrajinski odbrambeni sistem bio izložen pritisku iz više pravaca.
Istovremeno, borbe se nastavljaju u Belozerskom, dok se duž reke Gruzske širi siva zona bez značajnijih promena teritorijalne kontrole. Ovakvu situaciju opisuje ruski ratni dopisnik Jevgenij Lisicin, ukazujući na to da napredovanje nije jednako intenzivno na svim delovima dobropoljskog sektora.
Na severnom delu fronta, u Sumskoj oblasti, ruske jedinice nastavljaju napade na pojedina naselja, ali se suočavaju i sa snažnim ukrajinskim protivudarima. Glavne borbe vode se kod Hotenja, dok iz područja Junakovke stižu izveštaji o posebno teškoj situaciji.
„Dva majora“ upozoravaju da se kod Junakovke i južnije stanje komplikuje, pri čemu problem dodatno pogoršavaju preterano optimistični izveštaji sa terena. Takva ocena ukazuje na razliku između stvarnog položaja jedinica i načina na koji se pojedini rezultati predstavljaju u komandnom lancu.
Na severu Harkovske oblasti ruske snage nastavljaju borbe južno od područja ranijeg Volčanskog kotla. Sukobi sa ukrajinskom pešadijom vode se kod Cupovke i Alisovke, a ukrajinska komanda počela je da prebacuje dodatne rezerve na ovaj deo fronta.
Prema informacijama kanala „Dva majora“, iz Ivano-Frankovska je na harkovski pravac prebačena 7. zasebna artiljerijska brigada Drugog korpusa Nacionalne garde Ukrajine.
Situaciju dodatno komplikuje izuzetno široka siva zona, koja na pojedinim delovima dostiže najmanje nekoliko desetina kilometara. Položaji su međusobno isprepletani, pa nije moguće povući jasnu liniju razdvajanja. Vojni analitičari istovremeno beleže povećanje intenziteta ukrajinskih kontranapada kod Kazačje Lopanje i Malog Burluka.
U Donbasu ruska vojska nastavlja pritisak na slavjansko-kramatorsku aglomeraciju sa severa i istoka, pored napredovanja koje pokušava da razvije iz pravca Dobropolja na jugu. Međutim, ruski izvori upozoravaju da je neposredni napad na Slavjansk i Kramatorsk još daleko.
Najbliži ruski položaji nalaze se na približno 12 kilometara od Slavjanska. Ruska artiljerija i drugi sistemi nastavljaju udare po ukrajinskim položajima i skladištima u gradu, koji zbog intenzivnih dejstava trpi velika razaranja.
Ipak, „Dva majora“ ocenjuju da je prerano govoriti o ulasku ruskih jedinica u Slavjansk dok se ne reši složena situacija na krasnolimanskom pravcu. Bez stabilizacije tog sektora, napredovanje prema gradu nosilo bi dodatne operativne rizike.
Istočno od Kramatorska, na pravcu Družkovke, borbe su uglavnom poprimile karakter pozicionog sukoba malih pešadijskih grupa i bespilotnih letelica. Pešadija se sukobljava među ruševinama, a jasna linija borbenog dodira praktično ne postoji. Analitičari ovu oblast takođe označavaju kao sivu zonu.
Teška situacija ostaje i severno od Slavjanska, posebno na severskom pravcu. Lisicin navodi da su ruske jedinice izdržale seriju ukrajinskih kontranapada kod Vasjutinskog i Malinovke, nakon čega su pojačale sopstvenu aktivnost.
Najžešće borbe na ovom sektoru vode se u područjima Ozernog, Dibrove i Jampolja. Njihov ishod biće važan za dalje rusko napredovanje, jer se upravo na severnim i istočnim prilazima slavjansko-kramatorskoj aglomeraciji još nalaze prepreke koje moraju biti savladane pre eventualne velike ofanzive na ta dva grada.
