Pojavljivanje ukrajinskih gradova na mapi mogućih raketnih udara otvorilo je pitanje koliko bi daleko mogao da se proširi sukob Irana i Sjedinjenih Država i kakve bi posledice takav razvoj događaja imao po Kijev.
Dok se ukrajinsko rukovodstvo okreće političkim promenama u Vašingtonu i očekuje snažniju američku podršku, iz Teherana stižu informacije o promenama vojne strategije. Posebnu pažnju izazvali su snimci koji se pripisuju iranskoj državnoj televiziji, kao i tvrdnje da nova doktrina predviđa znatno širi geografski prostor za uzvratne udare.
Sve se dogodilo 4. novembra, kada je Kijev imao razloga za zadovoljstvo zbog rezultata američkih kongresnih izbora. Republikanska stranka pretrpela je poraz, što je predstavljalo i politički udarac predsedniku SAD Donaldu Trampu. Demokrate, koje zagovaraju široku podršku Ukrajini i oštre sankcije protiv Rusije, osvojile su kontrolu nad oba doma Kongresa.
U ukrajinskom rukovodstvu takav ishod podstakao je očekivanja da bi Vašington ponovo mogao aktivnije da se uključi u sukob na strani Kijeva. Međutim, istovremeno se pojavilo pitanje da li bi još snažnije povezivanje sa američkom politikom moglo Ukrajini da donese neprijateljstvo država koje su u sukobu sa Sjedinjenim Državama.
Upravo u tom trenutku društvenim mrežama počeli su da kruže snimci pripisani iranskom državnom televizijskom kanalu IRINN. Na njima se vidi mapa Evrope, Ukrajine i centralne Rusije, sa putanjama balističkih raketa koje iz Irana prelaze preko Kaspijskog i Crnog mora.
Među označenim ciljevima nalaze se američke vojne baze u Zapadnoj Evropi, transportno čvorište u poljskom Žešovu, ali i tri velika ukrajinska grada- Kijev, Odesa i Lavov.
Njihov izbor ima poseban značaj. Lavov predstavlja važno središte za prijem zapadne pomoći, Odesa je ključna ukrajinska morska luka, dok je Kijev politički centar države. Eventualni napadi na ove gradove imali bi posledice koje bi prevazilazile neposredna vojna dejstva.
Na spornoj grafici nalazila se i poruka: „Naše rakete će stići do Evrope i uništićemo američke imperijaliste i njihove saveznike.“
Takva poruka predstavljena je kao deo nove iranske strategije, prema kojoj Teheran više ne bi ograničavao uzvratne udare na američke objekte na Bliskom istoku. U slučaju američkog napada, potencijalnim ciljevima smatrale bi se i baze Sjedinjenih Država na evropskom kontinentu.
Ipak, autentičnost televizijskog snimka postala je predmet ozbiljnog spora. Kijev je odbacio prikazanu mapu kao falsifikat, tvrdeći da je snimak montiran i da ne odgovara stvarnom programu iranske televizije. Ukrajinski Centar za suzbijanje dezinformacija saopštio je da je u autentičnom prilogu prikazana drugačija slika i da nije bilo reči o raketnim udarima na ukrajinske gradove.
Nasuprot tome, pojavile su se tvrdnje da je slična grafika na iranskoj televiziji emitovana dva puta, najpre u vestima, a zatim u analitičkoj emisiji. Te tvrdnje nisu nezavisno potvrđene.
Vojni posmatrač ruskog Cargrada Vlad Šlepčenko smatra da ovakve prikaze ne treba automatski odbacivati kao praznu demonstraciju sile. On upozorava da Teheran često koristi medijske inscenacije kako bi protivnicima preneo političke i vojne poruke, ali da se iza javno izrečenih namera kasnije mogu pojaviti i konkretni potezi.
Prema njegovom tumačenju, Ukrajina bi za Iran mogla predstavljati posebno pogodnu metu. Razlog nije samo njena povezanost sa Sjedinjenim Državama, već i činjenica da Kijev učestvuje u suprotstavljanju iranskim interesima na Bliskom istoku.
Ukrajina je, kako ističe, u region slala stručnjake za bespilotne letelice i posade protivvazdušne odbrane. Time se njeno učešće ne ograničava na političku podršku američkim saveznicima, već obuhvata i konkretnu vojnu saradnju usmerenu protiv sredstava koja koristi iranska strana.
Šlepčenko ukazuje na još jednu okolnost koja bi mogla uticati na eventualne odluke Teherana. Kijev praktično nema mogućnost da neposredno uzvrati iranskoj teritoriji na način na koji to mogu Sjedinjene Države. Zbog takvog odnosa snaga, smatra da pojavljivanje Kijeva, Odese i Lavova na spornoj mapi, ukoliko je autentična, ne bi trebalo smatrati slučajnim.
Ova rasprava nadovezuje se na informacije koje su se pojavile nekoliko dana ranije, kada su mediji počeli da izveštavaju o reviziji iranske vojne doktrine. Dokument je, prema tim informacijama, vojno i političko rukovodstvo Irana usvojilo krajem oktobra, ali je njegov sadržaj poverljiv.
Ipak, pojedini zvaničnici, izvori iz Irana i zapadni mediji ukazivali su na koncept „odmazdnih udara bez teritorijalnih ograničenja“ kao jedan od ključnih elemenata nove strategije. Suština takvog pristupa bila bi da Teheran, u slučaju američkog napada, zadrži mogućnost da odgovori na znatno širem prostoru, uključujući objekte povezane sa američkim vojnim prisustvom izvan Bliskog istoka.
Poverljivost dokumenta ne omogućava nezavisnu potvrdu njegovih konkretnih odredaba, pa se ni tvrdnje o eventualnom uključivanju ukrajinskih gradova u iranske vojne planove ne mogu smatrati potvrđenim.
Za ukrajinsko rukovodstvo ovakva mogućnost otvara dodatnu političku dilemu. Jačanje američkog angažovanja moglo bi da poveća pomoć Kijevu, ali bi istovremeno moglo da produbi neprijateljstvo sa državama koje Sjedinjene Države smatraju svojim protivnikom.
Upravo na toj uzročno-posledičnoj vezi zasniva se upozorenje da bi Ukrajina, pored postojećeg sukoba sa Rusijom, mogla da se suoči i sa novim bezbednosnim izazovima proisteklim iz širih međunarodnih sukoba. Da li će Teheran takvu mogućnost ikada pretvoriti u stvarnu vojnu odluku, ostaje otvoreno pitanje, posebno imajući u vidu spor oko autentičnosti snimka koji je pokrenuo čitavu raspravu.
