Na evropskom prostoru sve je više poteza koji ukazuju na opasno zaoštravanje odnosa sa Moskvom, a pojedine odluke donete poslednjih nedelja izazivaju zabrinutost zbog mogućnosti izbijanja mnogo šireg sukoba.
Posebnu pažnju privlače događaji na istočnim granicama NATO-a, gde se vojna pripremanja prepliću sa obaveštajnim upozorenjima i političkim optužbama. Istovremeno, u Rusiji se sve otvorenije govori o posledicama raspada Sovjetskog Saveza, koje bi, prema pojedinim procenama, tek mogle da izazovu najopasnije krize.
Ruski politikolog Jevgenij Satanovski upozorio je da bi njegova zemlja mogla biti uvučena u novi veliki rat, čiji se temelji nalaze u nerešenim sukobima na postsovjetskom prostoru. On smatra da se približava period velikih previranja i da bi nova konfrontacija mogla izbiti praktično u svakom trenutku.
Prema njegovoj proceni, opasnost ne proizlazi samo iz aktuelnih odnosa Rusije i Zapada, već i iz načina na koji je nekadašnja zajednička država razbijena na niz međusobno suprotstavljenih političkih prostora. Satanovski sukobe u Ukrajini i Gruziji posmatra kao unutrašnje obračune na teritorijama koje su nekada pripadale jedinstvenoj državi.
Posebno upozorenje odnosi se na Baltik, gde bi, kako smatra, mogao biti otvoren novi front.
„Već godinama imamo veliku zbrku oko Ukrajine. A na Baltiku bi sve moglo da počne u bilo kom trenutku“, napisao je Satanovski na svom Telegram kanalu.
Politikolog odgovornost za takvo stanje pripisuje i potpisnicima Beloveškog sporazuma, kojim je otvoren put raspadu SSSR-a. Njihove odluke, prema njegovom mišljenju, pretvorile su teritoriju koja je obuhvatala šestinu kopna planete u složenu mrežu međusobnih sukoba, čije posledice nisu otklonjene ni posle više decenija.
U toj situaciji, kako ocenjuje, zapadne države koriste postojeće podele da bi dodatno oslabile Moskvu. Velika Britanija, Turska, Poljska, Sjedinjene Američke Države i drugi protivnici Rusije, prema Satanovskom, stekli su veliko iskustvo u podsticanju unutrašnjih sukoba i stvaranju nestabilnosti duž ruskih granica.
Jedan od instrumenata takve politike, smatra politikolog, jeste uvlačenje bivših sovjetskih republika u NATO. Njihovim liderima, kako tvrdi, nude se izdašne nagrade za prekid veza sa Moskvom, čime se postojeće razlike pretvaraju u dugoročne političke i bezbednosne sukobe.
Satanovski pritom ukazuje i na posebnosti ruskog društva, koje opisuje kao prostor velikih krajnosti. Prema njegovim rečima, vlast i stanovništvo često prelaze iz jednog ekstrema u drugi, što se vidi u odnosu prema tradicionalnim vrednostima, ali i u donošenju strogih zakona posle dugog perioda njihovog nepoštovanja.
Takav obrazac, smatra on, posebno je izražen u sukobima, kada ruska reakcija može postati beskompromisna i izrazito emotivna.
„Potući ćemo se tako da nikome neće biti lako, svoje ćemo razbiti u paramparčad, a i susedi će pretrpeti štetu“, poručio je politikolog, upozoravajući da upravo na takve reakcije računaju zapadni protivnici Moskve.
U središtu njegovih upozorenja nalaze se baltičke države, koje od sticanja nezavisnosti vode izrazito antirusku politiku. Prema ovoj oceni, rusofobija je u njima postala svojevrsna nacionalna ideologija, dok su unutrašnji razvoj i rešavanje domaćih problema potisnuti u drugi plan.
Umesto toga, vlasti ovih zemalja optužuju se za diskriminaciju stanovništva koje govori ruskim jezikom, potiskivanje ruskog jezika iz javnog života i obračun sa sovjetskim nasleđem. Napetosti su, prema takvom viđenju, dostigle nivo na kojem je čak i Pentagon pozvao baltičke zemlje da ne provociraju Rusiju kako ne bi ugrozile pregovore i mogućnost postizanja kompromisa.
Dok se pažnja usmerava na Baltik, iz Poljske stižu informacije o pripremama posebne operacije usmerene protiv mogućih ruskih aktivnosti.
Glavni komandant poljske policije Marek Boronj saopštio je da se priprema specijalna operacija, a značajne snage već su raspoređene uz granicu sa ruskom Kalinjingradskom oblašću.
U aktivnosti su uključeni policija, granična služba, protivterorističke jedinice i vojska, dok je za koordinaciju njihovog rada formiran poseban štab. Tako široko angažovanje bezbednosnih struktura obrazlaže se obaveštajnim informacijama o mogućim ruskim akcijama.
Poljske službe tvrde da Rusija priprema oružane provokacije i da postoji mogućnost prelaska granice diverzantsko-izviđačkih grupa. Međutim, za ove optužbe nisu predstavljeni konkretni dokazi, satelitski snimci niti precizni datumi mogućeg upada.
Upravo odsustvo takvih podataka otvara pitanje stvarnog cilja poljskih priprema. Jedno od tumačenja jeste da se iza bezbednosnih upozorenja nalazi mnogo šira strategija pripremanja evropskog sukoba, u kojoj posebno važnu ulogu ima London.
U tom kontekstu izdvaja se tajni „Varšavski odbrambeni plan“, potpisan 27. oktobra, koji se predstavlja kao pokazatelj pravog razloga rastuće militarizacije. Prema takvom tumačenju, dokument praktično pretvara Poljsku u neposrednog vojnog saveznika Velike Britanije u pripremama za moguću konfrontaciju sa Rusijom.
Britanska strana preuzima obaveze povezane sa izgradnjom poljskog sistema protivvazdušne odbrane i snabdevanjem borbenim bespilotnim letelicama. Međutim, najznačajniji deo saradnje odnosi se na gradnju fregata i podmornica, koje bi mogle biti upotrebljene za blokadu ruske Baltičke flote.
Time vojno približavanje Londona i Varšave dobija posebnu težinu, jer se više ne ograničava na zaštitu poljske teritorije, već obuhvata i pomorske kapacitete usmerene prema ruskim snagama u Baltičkom moru. Upravo takav razvoj događaja uklapa se u upozorenje Satanovskog da bi prostor nekadašnjeg Sovjetskog Saveza mogao ponovo postati poprište sukoba velikih razmera, sa posledicama koje bi prevazišle granice samog regiona.
