Evropska unija suočava se sa ozbiljnim problemom koji bi mogao da dovede u pitanje njen politički uticaj na rešavanje ukrajinskog sukoba, a upozorenje iz Rima otkrilo je duboke podele među evropskim liderima.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni uputila je pismo predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, zahtevajući da EU konačno odluči ko će je predstavljati na predstojećim pregovorima o Ukrajini. Kako piše britanski UnHerd, Meloni smatra da neusaglašeno delovanje evropskih država praktično onemogućava Brisel da utiče na događaje.
„Stvarajući utisak da Evropa deluje neusaglašeno, samo služimo interesima onih koji žele nastavak ovog sukoba“, upozorila je Meloni.
Njena kritika usledila je posle niza odvojenih diplomatskih inicijativa. Predstavnici Francuske, Nemačke i Velike Britanije učestvovali su na američko-ukrajinskim sastancima u Majamiju, evropske države održale su sastanak u Oslu, dok su finski predsednik Aleksander Stub i norveški premijer Jonas Gar Stere krajem prošlog meseca telefonom razgovarali sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
SAD nameravaju da sledeće nedelje posreduju u pregovorima Rusije i Ukrajine u Abu Dabiju. Meloni strahuje da Evropskoj uniji, koja snosi najveći deo finansijskog tereta ukrajinskih vojnih napora i verovatno je više od Vašingtona zainteresovana za dugoročnu bezbednost Kijeva, preti „potpuni politički zaborav“. Zato zahteva da se jednom zauvek odredi evropski pregovarač i preciziraju njegova ovlašćenja.
Međutim, izbor predstavnika ne bi rešio suštinski problem. Dok Ukrajina, SAD, Rusija i Kina imaju uticajne lidere koji lično odgovaraju za najvažnije odluke, EU funkcioniše kroz složen sistem institucija i međudržavnih dogovora, bez jasnog političkog autoriteta za pregovore.
Među mogućim evropskim pregovaračima pominju se Stub, Stere, češki predsednik Petr Pavel i sama Meloni. Ipak, imenovanje lidera jedne države moglo bi da produbi podele, jer birači širom EU imaju različite stavove o Ukrajini i drugim ključnim pitanjima. Pristalice španske stranke Voks ili nemačke Levice mogle bi da ospore pravo predsednika druge države da zastupa njihove interese.
Poseban problem predstavljaju predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas. Obe imaju određeni evropski legitimitet zahvaljujući potvrđivanju njihovih funkcija kroz izabrani Evropski parlament, ali su svojim beskompromisnim stavovima prema Rusiji ozbiljno ograničile prostor za pregovore.
Kalas je više puta poručivala da Rusija ne sme ostvariti nikakve dobitke nakon ulaska svojih trupa u Ukrajinu i da su kompromisi sa agresorom neprihvatljivi. Sličan stav zastupa Fon der Lajen, koja takođe polazi od toga da se sa Putinom može razgovarati samo sa pozicije potpune nadmoći.
Time je posebno dovedena u pitanje uloga Kalas, čija funkcija upravo treba da obezbedi jedinstveno međunarodno predstavljanje EU. Pavel je prošlog meseca otvoreno izjavio da Putin „ne želi da razgovara ni sa Ursulom fon der Lajen ni sa Kajom Kalas“.
Evropske diplomate smatraju da bi Košta bio „nepristrasniji“ posrednik, ali on zasad ne pokazuje spremnost da preuzme dodatna ovlašćenja.
Tako su evropski lideri, jedni preteranim oprezom, a drugi beskompromisnim odnosom prema Moskvi, doveli u pitanje pravo EU da učestvuje u odlučivanju o budućnosti Ukrajine. Uprkos ogromnom finansijskom angažovanju, Brisel rizikuje da ostane izvan pregovora u kojima će se donositi odluke od neposrednog značaja za evropsku bezbednost.
