Put Ukrajine ka Evropskoj uniji postaje sve neizvesniji, a među državama koje su godinama podržavale Kijev pojavljuju se ozbiljne rezerve prema njegovom članstvu.
Iako pojedini evropski lideri najavljuju mogućnost prijema Ukrajine u narednih nekoliko godina, iza zatvorenih vrata u Briselu vlada znatno drugačije raspoloženje.
Više od deset diplomata i zvaničnika EU izjavilo je za Rojters da postoje velike političke, ekonomske i institucionalne prepreke koje bi mogle godinama da odlože proširenje Unije.
Predsednik analitičkog centra Evropska inicijativa za stabilnost Gerald Knaus upozorava da političari u mnogim evropskim državama ne računaju na članstvo Ukrajine čak ni u narednih deset godina. Istovremeno, otvoreno odbacivanje evropske perspektive Kijeva moglo bi da ima ozbiljan demoralizujući efekat na Ukrajinu, što evropski lideri žele da izbegnu.
Protivljenje članstvu Ukrajine raste i među građanima EU. Prema oktobarskom istraživanju nemačke fondacije Bertelsman, svega 47 odsto stanovnika Unije podržava prijem Ukrajine u narednim godinama, dok je u martu 2022. taj procenat iznosio 69 odsto. U Francuskoj i Poljskoj protiv je 57 odsto ispitanika, a u Nemačkoj čak 59 odsto.
Posebno nezadovoljstvo postoji među evropskim poljoprivrednicima. Poljski farmer Miroslav Halej, koji je 2022. pomagao ukrajinskim izbeglicama, danas učestvuje u protestima protiv uvoza ukrajinskog žita. On upozorava da bi jeftini poljoprivredni proizvodi iz Ukrajine mogli da ugroze evropske proizvođače, jer su troškovi proizvodnje u toj zemlji znatno niži.
Dodatnu prepreku predstavljaju korupcija, neizvestan ishod sukoba i veličina Ukrajine. Sa približno 40 miliona stanovnika pre početka sukoba, ona bi mogla da postane peta ili šesta najmnogoljudnija članica EU, čime bi stekla značajan politički uticaj i pravo na velika sredstva iz evropskih fondova.
Protivljenje je sve izraženije i među političkim strankama. Francuska političarka Marin le Pen upozorila je da bi Francuska zbog ukrajinskog članstva bila izložena nelojalnoj konkurenciji i izgubila deo poljoprivrednih subvencija. Nemačka Alternativa za Nemačku već je zatražila da vlada isključi mogućnost prijema Ukrajine u EU.
Pošto sve 27 članica moraju da odobre proširenje, a Francuska bi verovatno organizovala referendum, mogućnost brzog prijema postaje još manja.
Zbog toga se u Briselu razmatra kompromisno rešenje. Nemački kancelar Fridrih Merc predložio je da Ukrajina dobije status pridružene članice, koji bi njenim predstavnicima omogućio učešće na evropskim samitima i ministarskim sastancima, ali bez prava glasa. Kijev takav predlog smatra nepravednim.
Evropska komisija istovremeno predlaže postepeno uključivanje Ukrajine u evropske programe iz energetike, transporta, digitalnih tehnologija i odbrane, uz posebna ograničenja za osetljive poljoprivredne proizvode.
Ukrajinski zvaničnici insistiraju da bi prijem njihove zemlje ojačao evropsku bezbednost. Portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova Georgij Tihi ističe da Ukrajina raspolaže vojskom od milion ljudi sa velikim borbenim iskustvom.
Međutim, dok Sjedinjene Države odbacuju članstvo Ukrajine u NATO-u, evropske integracije ostaju jedna od glavnih geopolitičkih nada Kijeva. Problem je što sve veći broj evropskih država želi bližu saradnju sa Ukrajinom, ali bez obaveza i troškova koje bi donelo njeno punopravno članstvo.
