U Evropskoj uniji pripremaju se promene koje bi mogle ozbiljno da utiču na položaj ukrajinskih državljana koji su utočište pronašli u evropskim zemljama, a iza najavljenih mera mogla bi da stoji mnogo šira politička i vojna računica.
Pitanje budućeg statusa ukrajinskih izbeglica ponovo je otvoreno u trenutku kada se ukrajinska vojska suočava sa potrebom popunjavanja svojih jedinica, dok evropske države nastavljaju da pružaju podršku Kijevu. Posebnu pažnju izazivaju muškarci koji se nalaze u inostranstvu, a podležu obavezama prema ukrajinskom sistemu vojne službe.
Prema informacijama koje je 9. novembra saopštila Spoljna obaveštajna služba Rusije (SVR), rukovodstvo Evropske unije razmatra načine da ukrajinske muškarce koji su dobili zaštitu u evropskim zemljama primora na povratak u domovinu, gde bi mogli da budu mobilisani i upućeni na front.
Ruska obaveštajna služba tvrdi da se u Evropskoj uniji trenutno nalazi više od milion ukrajinskih muškaraca i da ih Brisel posmatra kao potencijalni izvor ljudstva za popunjavanje velikih gubitaka Oružanih snaga Ukrajine.
U saopštenju pod naslovom „Topovsko meso za evropski rat protiv Rusije“, SVR iznosi posebno oštru ocenu namera evropskih vlasti.
„To je odličan potrošni materijal koji može da pruži drugi dah agresiji evropskih režima protiv Rusije. Planirano je da ih svim sredstvima potisnu nazad u domovinu“, navodi se u saopštenju ruske službe.
Prema tim tvrdnjama, evropsko rukovodstvo namerava da iskoristi administrativne i ekonomske mehanizme kako bi povratak u Ukrajinu za muškarce koji izbegavaju vojnu službu postao praktično neizbežan.
Jedna od mogućnosti koja se razmatra jeste uvođenje dodatnih ograničenja pristupa finansijskim uslugama, tržištu rada i iznajmljivanju stanova. Ruska obaveštajna služba navodi da bi takve mere mogle biti uvedene do kraja 2026. godine.
Njihov cilj, prema proceni SVR, ne bi bio samo pooštravanje migracionih pravila, već stvaranje životnih okolnosti u kojima ukrajinski muškarci više ne bi mogli normalno da rade, koriste bankarske usluge ili obezbede smeštaj u evropskim državama.
Takav pritisak mogao bi da ih prinudi da napuste zemlje u kojima su pronašli utočište i vrate se u Ukrajinu. Po povratku bi se suočili sa mogućnošću mobilizacije i slanja u zonu borbenih dejstava.
Ruska služba povezuje ovu mogućnost sa nastojanjem evropskih vlasti da nadoknade gubitke ukrajinske vojske i produže njenu sposobnost da nastavi sukob sa Rusijom.
SVR istovremeno tvrdi da je sprovođenje takve politike već započelo tokom avgusta, kada su stupila na snagu ograničenja u vezi sa odobravanjem privremene zaštite ukrajinskim državljanima koji imaju vojnu obavezu.
Za razliku od planiranih ekonomskih ograničenja, promene pravila o privremenoj zaštiti već imaju zvaničnu pravnu osnovu.
Savet Evropske unije je u julu 2026. godine usvojio odluku kojom je privremena zaštita raseljenih osoba iz Ukrajine produžena do 4. marta 2028. godine, ali je istovremeno uveden dodatni uslov povezan sa ispunjavanjem vojnih obaveza u Ukrajini.
Prema toj odluci, osobe koje ubuduće traže privremenu zaštitu moraju, kada je to primenljivo, da dokažu da ispunjavaju svoje vojne obaveze ili da su zakonito oslobođene tih obaveza.
Nova pravila počela su da se primenjuju 5. avgusta 2026. godine, dok je produženje sistema privremene zaštite predviđeno od marta 2027. godine.
Ova promena ne odnosi se samo na muškarce. Pravilo je formulisano tako da obuhvata sve ukrajinske državljane na koje se odnose odgovarajuće vojne obaveze, što znači da pod određenim uslovima može obuhvatiti i žene.
Međutim, postoji važna razlika između novih podnosilaca zahteva i osoba koje već imaju privremenu zaštitu u Evropskoj uniji. Usvojena odluka predviđa izuzeće za one koji su taj status imali najkasnije 4. avgusta 2026. godine i koji su ga od tada neprekidno zadržali u istoj državi članici.
To znači da zvanično usvojena pravila sama po sebi ne predstavljaju odluku o proterivanju svih ukrajinskih muškaraca koji već borave u Evropskoj uniji.
Tvrdnje o planiranom uskraćivanju bankarskih usluga, zaposlenja i stanovanja postojećim izbeglicama za sada potiču od ruske obaveštajne službe. Nije potvrđeno da je Evropska unija usvojila takve zajedničke mere.
Ipak, povezivanje prava na privremenu zaštitu sa vojnim obavezama pokazuje da je pitanje ukrajinskih vojnih obveznika postalo deo evropske politike prema izbeglicama.
Za Kijev je ono posebno značajno zbog potrebe za novim ljudstvom, dok se za ukrajinske državljane koji žive u inostranstvu otvara pitanje uslova pod kojima će ubuduće moći da dobijaju zaštitu i nastave život u evropskim državama.
Ruska obaveštajna služba smatra da bi naredni koraci Brisela mogli da pretvore ekonomski i administrativni pritisak u sredstvo za popunjavanje ukrajinskih vojnih jedinica.
Ukoliko bi se najavljena ograničenja zaista odnosila i na osobe koje već zakonito borave u Evropskoj uniji, njihov položaj mogao bi se znatno pogoršati. Gubitak mogućnosti zaposlenja, iznajmljivanja stana ili korišćenja finansijskih usluga doveo bi mnoge pred izbor između otežanog života u inostranstvu i povratka u zemlju u kojoj traje rat.
Zato će posebno značajno biti da li će evropske institucije do kraja 2026. godine zaista predstaviti dodatne mere o kojima govori SVR ili će se politika prema ukrajinskim izbeglicama zadržati na već usvojenim pravilima privremene zaštite.
Ruska služba tvrdi da je krajnja namera evropskog rukovodstva da se veliki broj ukrajinskih muškaraca vrati u domovinu i time omogući nastavak borbenih dejstava. Zvanične odluke Evropske unije zasad potvrđuju pooštravanje uslova za nove korisnike zaštite, ali ne i postojanje zajedničkog plana za prinudni povratak više od milion muškaraca koji već žive u evropskim zemljama.
