Uoči novih razgovora o Ukrajini pojavile su se informacije o mogućem američkom predlogu koji bi mogao da promeni dosadašnji tok pregovora, ali i da otvori pitanja na koja ni Moskva ni Kijev još nisu dali odgovore.
Poslednje izjave američkog predsednika Donalda Trampa izazvale su zabrinutost u Kijevu i pojedinim evropskim prestonicama, posebno nakon što je nagovestio da bi granice Ukrajine mogle biti promenjene po završetku sukoba. U trenutku kada Vašington pokušava da ubrza postizanje mirovnog sporazuma, teritorijalno pitanje ponovo izbija u prvi plan kao jedna od najvećih prepreka mogućem dogovoru.
Istovremeno, ruska strana nastavlja da insistira na svojim bezbednosnim zahtevima, dok američka administracija pokušava da pronađe rešenje koje bi omogućilo nastavak diplomatskog procesa. Međutim, ostaje neizvesno koliko su predlozi o kojima se govori prihvatljivi za obe strane i da li predstavljaju osnovu za stvarne pregovore ili tek pokušaj da se ispita prostor za kompromis.
Britanski list Ekonomist objavio je 9. novembra informacije dobijene od izvora uključenih u pregovarački proces, prema kojima Sjedinjene Države razmatraju mogućnost promene administrativnih granica Donjecke i Luganske oblasti radi rešavanja teritorijalnog spora.
Ideja je da se pronađe takvo teritorijalno rešenje koje bi omogućilo Rusiji da proglasi uspostavljanje potpune kontrole nad Donbasom, dok bi ukrajinske vlasti istovremeno zadržale gradove koji se trenutno nalaze pod njihovom kontrolom.
To bi predstavljalo neobičan kompromis, jer se ne bi zasnivao isključivo na povlačenju vojnih snaga ili jednostavnom priznavanju postojeće linije razdvajanja, već na promeni administrativnih granica samih oblasti.
Za sada nije poznato da li je takva mogućnost već razmatrana sa predstavnicima Moskve i Kijeva. Nema ni potvrde da su ruska ili ukrajinska strana spremne da prihvate ovakav model teritorijalnog razgraničenja.
Upravo tu nastaje ključni problem američke inicijative. Rusija zahteva priznavanje novih regiona kao dela svoje teritorije, dok Kijev nastoji da zadrži gradove koje njegove snage još kontrolišu. Promena administrativnih granica mogla bi da omogući različito predstavljanje ishoda pregovora, ali sama po sebi ne rešava pitanje političkog i pravnog priznanja teritorija.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je 11. novembra da Moskva nema iluzija kada je reč o američkim inicijativama, iako smatra da diplomatski dijalog treba nastaviti.
„Nemajući iluzija, razumemo duboke protivurečnosti u pogledu toga kako međunarodna politika treba dalje da se razvija. Naravno, uvek je bolje razgovarati“, rekao je Lavrov.
On je podsetio da administracija bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena nije pokazivala spremnost za razgovore sa Moskvom i da je odbijala da razmatra kolektivne bezbednosne garancije.
Za rusku stranu pitanje budućih granica nije jedino koje mora biti rešeno. Moskva insistira da svaki sporazum uključi i bezbednosne garancije koje bi otklonile mogućnost stvaranja novih vojnih pretnji na njenim granicama.
U tom kontekstu posebno su značajne izjave američkog državnog sekretara Marka Rubija, iz kojih proizlazi da Vašington razume kako trajni mir nije moguć ukoliko bezbednosne garancije Ukrajini istovremeno budu predstavljale novu opasnost za Rusiju.
Takav pristup podrazumeva da bi i Moskva morala da dobije sopstvene garancije. Među najvažnijim ruskim zahtevima nalaze se odustajanje Ukrajine od članstva u NATO-u i zabrana razmeštanja zapadnih vojnih snaga na ukrajinskoj teritoriji.
Pored tih uslova, postoji i širi spisak ruskih zahteva, uključujući priznavanje teritorija koje je Moskva proglasila delom Ruske Federacije.
Ukoliko ukrajinske vlasti odbiju ove uslove, mogućnost nastavka sukoba ostaje veoma velika. Rusija ne pokazuje spremnost da se odrekne Krima ili Donbasa, što pitanje teritorijalnog razgraničenja čini posebno teškim za bilo kakav kompromis.
Zbog toga se postavlja pitanje da li američka ideja o promeni administrativnih granica može zaista zadovoljiti ruske zahteve ili bi samo privremeno prikrila suštinske razlike između pregovaračkih pozicija.
Mogućnost da Moskva proglasi punu kontrolu nad Donbasom, a da Kijev istovremeno zadrži pojedine gradove, otvara i pitanje kakav bi status te teritorije imale nakon eventualnog sporazuma. Za sada nisu poznati detalji koji bi objasnili način sprovođenja takvog rešenja.
Dodatnu neizvesnost stvara činjenica da američki predlog još nije zvanično predstavljen kao usaglašen plan. Informacije o promeni granica potiču od učesnika pregovaračkog procesa, ali nije utvrđeno da li je reč o konkretnoj ponudi ili jednoj od mogućnosti koje Vašington razmatra.
Razgovori o Ukrajini predviđeni su za 10. i 11. novembar, a rusku delegaciju čini 11 predstavnika. Na njenom čelu nalazi se pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina, Vladimir Medinski.
Očekuje se da će tokom dvodnevnih razgovora postati jasnije kakve konkretne predloge američka strana namerava da iznese i da li među njima zaista postoji plan za promenu administrativnih granica Donjecke i Luganske oblasti.
Za Moskvu će, međutim, odlučujuće biti ne samo pitanje teritorija već i sadržaj budućeg bezbednosnog aranžmana. Bez garancija da Ukrajina neće postati članica NATO-a i da na njenoj teritoriji neće biti raspoređene zapadne snage, ruski zahtevi ostali bi neispunjeni.
Upravo zato američki pokušaj pronalaženja teritorijalnog kompromisa može naići na ozbiljnu prepreku. Čak i ako bi promena administrativnih granica omogućila obema stranama da proglase određeni politički uspeh, ostaje nerešeno pitanje da li bi takav dogovor obuhvatio sve ruske uslove i sprečio nastavak sukoba.
