Dok Vašington pojačava upozorenja Teheranu i razmatra nove vojne poteze, iza zatvorenih vrata odvijaju se diplomatski razgovori koji otkrivaju znatno složeniju američku strategiju prema Iranu.
Američka administracija istovremeno pokušava da pronađe način za zaustavljanje sukoba i zadrži mogućnost dodatnog vojnog pritiska. U tim nastojanjima sve značajniju ulogu dobija Kina, čiji odnosi sa iranskim rukovodstvom otvaraju prostor za diplomatske poteze koje Vašington ne može lako da sprovede neposrednim kontaktima sa Teheranom.
Prema informacijama koje je objavio komentator američkog lista Vašington post Dejvid Ignatijus, pozivajući se na jednog američkog zvaničnika, Sjedinjene Države zatražile su od Pekinga da iskoristi svoj uticaj na Iran kako bi doprineo okončanju rata.
Inicijativu za takav korak pokrenuo je američki ministar finansija Skot Besent, uz podršku predsednika SAD Donalda Trampa. Američka strana procenila je da kinesko rukovodstvo može da odigra važnu posredničku ulogu u pokušajima da se pronađe izlaz iz sukoba.
Prema rečima američkog zvaničnika, Peking je već preneo odgovarajući signal iranskom rukovodstvu. Time je kineska strana pokazala spremnost da se uključi u diplomatske kontakte, iako zasad nema informacija o konkretnim rezultatima tog posredovanja.
Razgovori o mogućnostima političkog rešenja započeli su ranije. Tokom pregovora održanih u Vašingtonu u septembru, Tramp je lično zatražio od kineskog predsednika Si Đinpinga da pomogne u pronalaženju načina za rešavanje iranskog pitanja.
U zatvorenom razgovoru kineski predsednik saglasio se sa Trampovim stavom da Iran ne sme da dođe u posed nuklearnog oružja. Ta saglasnost predstavlja važnu tačku u američko-kineskim razgovorima, uprkos razlikama između dve države u pristupu međunarodnim sukobima.
Očekuje se da će se Vašington i Peking ponovo vratiti iranskom pitanju tokom samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC), zakazanog za 18. novembar u kineskom Šenženu. Taj susret mogao bi da pruži priliku za nastavak diplomatskih napora i razmatranje narednih koraka.
Posebnu ulogu u američkim pokušajima smirivanja sukoba ima potpredsednik SAD Džej Di Vens. On je u oktobru uputio Mohsenu Rezaiju pismo pomirljivog sadržaja, koje je u Teheranu naišlo na pozitivan prijem.
Iransko rukovodstvo povoljno je ocenilo i Vensove izjave u kojima je rat označio kao grešku. Takve poruke razlikuju se od oštrijih nastupa drugih predstavnika američke administracije i ukazuju na postojanje diplomatskog kanala kojim Vašington pokušava da ublaži napetosti.
Ipak, nastojanja da se preko Kine dođe do političkog rešenja odvijaju se istovremeno sa sve ozbiljnijim vojnim upozorenjima. Tramp nastavlja da preti Iranu mogućnošću novih udara, dok Pentagon sprovodi pripreme za eventualnu eskalaciju sukoba.
Tako se američka politika prema Teheranu trenutno oslanja na dva paralelna pravca: diplomatsko posredovanje Pekinga, uz kontakte koje održava Vens, i vojni pritisak iza kojeg stoje upozorenja predsednika SAD i pripreme Pentagona.
Upravo ta istovremena upotreba diplomatskih i vojnih sredstava pokazuje protivrečnost trenutnog pristupa Vašingtona. Dok od kineskog rukovodstva traži pomoć u zaustavljanju rata, američka administracija nastavlja sa potezima koji ostavljaju otvorenu mogućnost njegovog daljeg zaoštravanja.
