Uoči nove runde pregovora o Ukrajini, u Evropi raste zabrinutost zbog mogućnosti da Vašington i Moskva postignu dogovor čije bi posledice daleko prevazišle sam sukob.
Dok američki predsednik Donald Tramp najavljuje skori mirovni sporazum, pojedini evropski lideri upozoravaju da još nema dovoljno razloga za optimizam. Posebnu pažnju izazvali su nedavni direktni razgovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji su otvorili pitanje da li Evropa može da utiče na pregovore ukoliko nastavi da izbegava kontakte sa Kremljom.
Norveški premijer Jonas Gar Stere pozvao je na oprez pred sastanak predstavnika Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država, zakazan za 10. i 11. novembar u Abu Dabiju. U razgovoru za Politiko, koji zajedno sa Telegrafom pripada međunarodnoj medijskoj grupi Aksel Špringer, ocenio je da predstojeći susret treba posmatrati kao jednu od etapa diplomatskog procesa, a ne kao završnicu sukoba koji traje gotovo pet godina.
Njegova procena razlikuje se od optimističnih najava Trampa, koji tvrdi da je sveobuhvatan i povoljan mirovni sporazum praktično nadohvat ruke. Stere smatra da bi već dogovor o novom sastanku, organizovanom u relativno kratkom roku, predstavljao koristan rezultat razgovora u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Na dnevnom redu mogli bi da se nađu prekid vatre u Crnom moru radi bezbednog transporta žitarica, energetsko primirje, zamrzavanje postojeće linije fronta i druge mere za jačanje međusobnog poverenja, uključujući razmenu zarobljenika. Predstojeći susret biće prvi trilateralni sastanak Moskve, Kijeva i Vašingtona od februara, a prethodio mu je mesec intenzivnih diplomatskih aktivnosti i sve snažnijih Trampovih zahteva da se sporazum što pre postigne.
Norveški premijer, koji ima 66 godina i ranije je obavljao funkciju ministra spoljnih poslova, našao se u središtu tih aktivnosti. Zajedno sa bliskim prijateljem i regionalnim saveznikom, predsednikom Finske Aleksandrom Stubom, prošlog meseca organizovao je u Oslu susret specijalnog Trampovog izaslanika Stiva Vitkofa i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, pokušavajući da pokrene zastali mirovni proces.
Taj sastanak pomogao je obnavljanju međusobnog razumevanja Ukrajine i SAD i pripremi razgovora u Abu Dabiju. Međutim, samo dan kasnije Vitkof je otputovao u Sankt Peterburg, gde je Putina nazvao humanistom, što je izazvalo nezadovoljstvo evropskih saveznika Kijeva.
Stere nije želeo otvoreno da govori o osećanjima koja su kod njega izazvale Vitkofove reči, pozivajući se na diplomatsko iskustvo, ali je jasno poručio da se sam nikada ne bi izrazio na takav način.
Dodatnu zabrinutost izazvala je Trampova nedavna ocena da se Rusija u Ukrajini ponaša sasvim normalno. Takve izjave otvorile su pitanje mogu li američki pregovarači da budu garanti pravednog mira za Ukrajinu i koliko evropske države mogu da im veruju. Norveški premijer nije dao nedvosmislen potvrdan odgovor, već je samo rekao da veruje kako SAD traže način da okončaju sukob.
Odnosi između Stereа i američkog predsednika već su opterećeni nesuglasicama. Tramp je ranije optuživao norvešku vladu što mu nije dodeljena Nobelova nagrada za mir, iako o tome ne odlučuje vlada, a nedavno je Norvešku nazvao pogrdnim izrazom „us\*rana državica“.
Ipak, najvažniji diplomatski potez dogodio se 27. oktobra, kada su Stere i Stub odlučili da neposredno razgovaraju sa Putinom, ne čekajući eventualni dogovor Vašingtona i Moskve iza zatvorenih vrata. Njihova namera bila je da spreče situaciju u kojoj bi odluke sa dalekosežnim posledicama po evropske države bile donete bez njihovog učešća.
Razgovor je trajao sat i po i predstavljao je redak primer direktnog kontakta evropskih lidera koji podržavaju Ukrajinu sa ruskim predsednikom. Od početka sukoba 2022. godine evropske zemlje praktično su prekinule takve kontakte, zbog čega je inicijativa Norveške i Finske izazvala iznenađenje i zabrinutost u Danskoj i Letoniji.
U tim državama smatraju da Evropa ne treba da odustane od politike izolacije Rusije. Stere, međutim, odbacuje takav pristup, upozoravajući da je sama pretpostavka o međunarodnoj izolaciji Moskve pogrešna.
„Pogledajmo istini u oči: očigledno je da on uopšte nije izolovan. Jedini glas koji dopire do Moskve jeste glas Vašingtona“, izjavio je norveški premijer.
Prema njegovim rečima, Norveška i Finska održavaju dobre odnose sa američkim pregovaračima, ali to ne može da zameni neposrednu komunikaciju evropskih država sa ruskim rukovodstvom. Očekivanje da će se sukob završiti dok Evropa mesecima odbija da razgovara sa Moskvom nazvao je iluzijom.
Posebno je zanimljiva Stereova ocena samog Putina nakon njihovog telefonskog razgovora. Ruski predsednik ostavio je na njega utisak profesionalnog i racionalnog sagovornika koji svoje argumente iznosi jasno i precizno.
Pre početka razgovora dogovorena su pravila prema kojima učesnici neće prekidati jedni druge i poštovaće unapred utvrđeni redosled izlaganja. Prema Stereovim rečima, Putin se pridržavao takvog načina komunikacije.
Norveški premijer istovremeno je demantovao medijske izveštaje prema kojima je ruski predsednik iskoristio razgovor da dvojici skandinavskih lidera održi opširno predavanje o istoriji slovenskih naroda. Naglasio je da je lično učestvovao u razgovoru i da se ništa slično nije dogodilo.
Ipak, profesionalno ponašanje i spremnost za razgovor ne znače automatski da Putin želi mirovni sporazum. Upitan veruje li u iskrenu nameru ruskog predsednika da postigne mir, Stere nije dao nedvosmislenu potvrdu.
Umesto toga, ukazao je da sama Putinova odluka da prihvati telefonski razgovor predstavlja najmanje znak spremnosti da sedne za pregovarački sto. Dodatni pokazatelj je odluka Moskve da pošalje delegaciju u Abu Dabi, čime preuzima i određenu odgovornost za ishod pregovora. Ukoliko ne bude nikakvih rezultata, takav neuspeh imaće svoju cenu i za Rusiju.
Dok se očekuje naredna runda razgovora, evropske države suočavaju se sa još jednim problemom: ko će u njihovo ime učestvovati u pregovorima koji neposredno utiču na njihovu bezbednost.
To pitanje trebalo bi da bude razmotreno tokom neformalnog samita evropskih lidera u Dablinu, planiranog za kasnije ove nedelje. Italijanska premijerka Đorđa Meloni posebno je nezadovoljna činjenicom da Evropska unija još nije izradila plan koji bi evropskim državama obezbedio punopravno učešće u donošenju odluka.
Stere smatra da je potrebno odrediti predstavnika koji bi govorio u ime šire grupe evropskih zemalja. To može biti jedna osoba ili drugačije organizovano predstavništvo, ali bi prvi korak morao da bude usaglašavanje zajedničkih ciljeva i poruka koje treba preneti Trampu i Putinu.
Kao jednu od mogućnosti sve češće razmatra takozvanu evropsku trojku, odnosno E3, koju čine Nemačka, Francuska i Velika Britanija, tri najveće evropske ekonomske sile.
Razlog za hitnost evropskog dogovora nije samo budućnost Ukrajine. U evropskim prestonicama postoji bojazan da bi Tramp i Putin mogli zajednički da preoblikuju bezbednosnu arhitekturu kontinenta, što bi potencijalno dovelo do smanjenja američkog vojnog prisustva u Evropi ili slabljenja uloge NATO.
Takvu zabrinutost dodatno su pojačale izjave iz Vašingtona. Tramp i njegov tim u petak su nagovestili da SAD rade na širokoj reorganizaciji evropskog bezbednosnog sistema, a američki predsednik rekao je da bi promene mogle da obuhvate celu Evropu.
Trampov zet Džared Kušner objasnio je da je cilj izrada praktičnih sporazuma koji bi uzeli u obzir bezbednosne zabrinutosti svih strana.
Norveška, međutim, smatra da rasprava o budućoj ulozi SAD u evropskoj bezbednosti ne sme biti deo sadašnjih pregovora o Ukrajini. Stere je izričito upozorio da odbrana evropskog kontinenta ne može postati predmet trgovine tokom postizanja mirovnog sporazuma.
„Sva pitanja povezana sa bezbednosnom arhitekturom Evrope treba rešavati nakon završetka borbenih dejstava. Ona ni na koji način ne pripadaju sadašnjoj fazi pregovora“, naglasio je norveški premijer.
Pojedini evropski zvaničnici u privatnim razgovorima priznaju da je Trampova stalna kritika saveznika iz NATO već oslabila sposobnost Alijanse da odvraća Rusiju. Takve ocene dodatno komplikuju pokušaje Evrope da održi zajedničku poziciju u trenutku kada Vašington otvara pitanje dugoročnih bezbednosnih odnosa sa Moskvom.
Stere ipak smatra da je NATO i dalje u dobrom stanju. Govoreći o izjavama američkog predsednika, ocenio je da se može raspravljati o njihovoj korisnosti, ali je priznao da je ponekad teško dati potvrdan odgovor na pitanje da li one zaista doprinose interesima saveznika.
