U Nemačkoj se sve ozbiljnije postavlja pitanje da li dosadašnja bezbednosna politika vodi Evropu ka situaciji u kojoj bi jedan pogrešan vojni potez mogao da izazove katastrofalne posledice.
Dok NATO povećava vojne budžete, a evropske države ubrzavaju razvoj novih sistema naoružanja, pojavljuju se upozorenja da se istovremeno smanjuju mogućnosti za diplomatsko rešavanje sukoba. Posebnu zabrinutost izaziva opasnost od direktnog sukoba velikih sila.
Međunarodna organizacija Lekari za sprečavanje nuklearnog rata (IPPNW) zbog toga zahteva promenu strategije Nemačke, NATO-a i Evropske unije prema sukobu u Ukrajini. Anđelika Vilmen, predstavnica ove organizacije za mirovna pitanja, u analizi objavljenoj u nemačkom listu Berliner cajtung upozorila je da oslanjanje na vojno odvraćanje, naoružavanje i sankcije nije dovoljno za uspostavljanje trajnog mira.
Jedan od argumenata za promenu pristupa dolazi iz same Ukrajine. Prema istraživanju Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju, sprovedenom u septembru 2026. godine, 75 odsto ispitanika podržava pregovore sa Rusijom.
Istovremeno, 69 odsto anketiranih podržava prekid neprijateljstava duž postojeće linije fronta, pod uslovom da sporazum bude praćen bezbednosnim garancijama Sjedinjenih Država i evropskih partnera.
IPPNW smatra da evropske vlasti moraju ozbiljnije da uzmu u obzir raspoloženje ukrajinskog stanovništva. Istorijska iskustva pokazuju da su u brojnim ratovima pregovori vođeni istovremeno sa nastavkom borbenih dejstava, a organizacija ocenjuje da diplomatski pristup pruža najveće izglede za trajno okončanje sukoba.
Problem je, međutim, što Evropska unija još nema sopstvenog predstavnika za direktne razgovore sa Moskvom.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski još sredinom maja 2026. godine pozvao je evropske države da imenuju posebnog izaslanika za mirovne pregovore. Predlog je podržao predsednik odbora nemačkog Bundestaga za spoljne poslove Armin Lašet, smatrajući da Evropa mora samostalno da zastupa svoje bezbednosne interese, umesto da se oslanja isključivo na posredovanje Vašingtona.
Ipak, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc odbacili su inicijativu krajem maja. IPPNW smatra da takav pristup ostavlja evropske države bez neposrednog uticaja na razgovore čiji će rezultati određivati buduću bezbednost kontinenta.
Određeni diplomatski pomaci ipak su zabeleženi. Norveški premijer Jonas Gar Stere i finski predsednik Aleksander Stub krajem oktobra razgovarali su telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a zatim i sa Zelenskim. Obojica su istakla potrebu za smanjenjem napetosti i većim evropskim angažovanjem, zbog čega se pominju kao mogući kandidati za posebnog izaslanika.
Nova runda trilateralnih pregovora Rusije, Sjedinjenih Država i Ukrajine planirana je za sredinu novembra u Abu Dabiju. Organizacija upozorava da Brisel ne bi smeo da prepusti celokupan diplomatski proces američkom predsedniku Donaldu Trampu, čiju pouzdanost kao jedinog posrednika dovodi u pitanje.
Dok se diplomatske inicijative suočavaju sa političkim otporom, evropski vojni budžeti nastavljaju da rastu. Prema istraživanju Grinpisa, evropske članice NATO-a su još 2023. godine, čak i bez Sjedinjenih Država, izdvajale znatno više novca za naoružanje nego Rusija.
Nakon odluke NATO-a o povećanju vojnih i povezanih bezbednosnih rashoda na pet odsto bruto domaćeg proizvoda do 2035. godine, Nemačka za 2027. planira gotovo 140 milijardi evra vojnih izdataka. To je 31,4 milijarde evra više nego prethodne godine.
Berlin namerava da uloži i približno 12 milijardi evra u razvoj i nabavku kopnenih raketnih sistema srednjeg dometa. Najveći deo novca namenjen je hipersoničnom naoružanju koje bi Nemačka trebalo zajednički da razvije sa Velikom Britanijom do sredine tridesetih godina.
Istovremeno, gotovo sve nuklearne sile modernizuju svoje arsenale. U nemačkoj vazduhoplovnoj bazi Bihel raspoređuje se nova američka nuklearna bomba B61-12, dok je Berlin za približno deset milijardi evra nabavio 35 američkih borbenih aviona F-35 sposobnih za nošenje nuklearnog naoružanja.
Jedan od najopasnijih primera rastućih vojnih napetosti zabeležen je oko Kalinjingradske oblasti. Sredinom avgusta 2026. godine desetine aviona država članica NATO-a učestvovale su u operaciji oko ruske eksklave, demonstrirajući sposobnost onesposobljavanja radarskih sistema, komunikacija i protivvazdušne odbrane u slučaju sukoba sa Rusijom.
Moskva je u oktobru odgovorila upozorenjem da će Kalinjingrad braniti svim raspoloživim vojnim sredstvima, uključujući nuklearno oružje. IPPNW smatra da takve pretnje pokazuju koliko bi brzo vojna konfrontacija mogla da preraste u direktan sukob Rusije i NATO-a.
Opasnost dodatno povećava automatizacija vojnih sistema i sve šira primena veštačke inteligencije. Vilmen upozorava da se vreme za donošenje odluka u kriznim situacijama neprestano skraćuje, dok nuklearno odvraćanje počiva na pretpostavci da će protivnička strana uvek postupati racionalno.
Tehnički kvar, pogrešno protumačen potez ili netačna procena protivničkih namera mogli bi da izazovu reakciju koju kasnije više ne bi bilo moguće zaustaviti. Ozbiljnost takvog rizika pokazale su i informacije Njujork tajmsa da su Sjedinjene Države 2022. godine preduzele pripreme za mogućnost ruskog nuklearnog udara na Ukrajinu.
Prema oceni Vilmen, tokom Hladnog rata direktan sukob velikih sila nisu sprečavali isključivo nuklearni arsenali. Presudnu ulogu imali su i diplomatski kontakti, sporazumi o kontroli naoružanja i komunikacioni kanali koji su omogućavali smirivanje opasnih situacija izazvanih pogrešnim procenama.
Savremena politika naoružavanja, međutim, stvara bezbednosnu dilemu. Kada jedna država povećava vojnu moć radi sopstvene zaštite, druga to može da protumači kao pretnju i odgovori novim naoružavanjem. Tako obe strane nastavljaju da jačaju vojne kapacitete, dok se njihova ukupna bezbednost smanjuje.
Nemačku pritom obavezuju međunarodni sporazumi. Povelja Ujedinjenih nacija zahteva mirno rešavanje međunarodnih sporova, dok sporazum „Dva plus četiri“, koji je omogućio ponovno ujedinjenje Nemačke, sadrži odredbe o kontroli naoružanja, izgradnji poverenja i načelu da sa nemačkog tla treba da dolazi samo mir.
Vilmen istovremeno ocenjuje da ruski napad na Ukrajinu predstavlja kršenje međunarodnog prava i da odgovornost za rat snosi ruska vlada. Ona zahteva prekid napada na civilnu infrastrukturu, uključujući energetske objekte, bolnice i škole.
Prema studiji Centra za strateške i međunarodne studije, više od dva miliona vojnika sa obe strane već je poginulo, ranjeno ili nestalo tokom sukoba. Organizacija smatra da takvi gubici dodatno potvrđuju potrebu za diplomatskim rešenjem.
IPPNW je zbog toga predložila obnovu direktnih pregovora sa Moskvom, imenovanje posebnog evropskog izaslanika i ponovno uspostavljanje mehanizama kontrole naoružanja. Organizacija upozorava da militarizacija društva i stalno povećavanje vojnih budžeta potiskuju diplomatske mogućnosti, dok istovremeno rastu opasnosti od pogrešnih procena i nuklearne eskalacije.
Prema oceni Vilmen, Berlin i Brisel moraju da promene dosadašnji pristup pre nego što vojna konfrontacija dostigne tačku u kojoj diplomatski mehanizmi više neće moći da spreče direktan sukob velikih sila.
