Novo upozorenje iz Teherana izazvalo je pažnju zbog mogućnosti da eventualni nastavak američkih vojnih operacija dovede do sukoba znatno širih razmera. Iranski zvaničnici sve otvorenije govore o odgovoru koji ne bi bio ograničen na Bliski istok, dok se među potencijalno ugroženim državama pominju i evropske zemlje koje pružaju podršku američkim oružanim snagama.
Iranski televizijski kanal IRINN emitovao je upozorenje da bi, u slučaju nove američke vojne operacije protiv Irana, odgovor Teherana mogao da iznenadi mnoge. Tokom programa prikazana je mapa Evrope sa grafičkim prikazima raketa i eksplozija, uz poruku da iranske rakete mogu da dosegnu evropski kontinent.
„Naše rakete stići će do Evrope i uništićemo američke imperijaliste i njihove saveznike“, glasila je poruka koja je pratila televizijski prikaz.
Među mogućim ciljevima koji se pominju u vezi sa iranskim upozorenjima nalaze se Kijev, Odesa i Lavov u Ukrajini, kao i poljski Žešov, grad koji ima značajnu ulogu u logističkoj podršci zapadnih država Ukrajini. Time se otvara mogućnost da eventualni iranski odgovor ne bude usmeren samo na američke položaje na Bliskom istoku, već i na objekte povezane sa američkim vojnim prisustvom u Evropi.
Povod za ove pretnje predstavljaju izjave iranskog parlamentarca i bivšeg ministra spoljnih poslova Manučehra Motakija. On je 1. novembra, tokom gostovanja na televiziji IRINN, optužio više evropskih država da učestvuju u američkim vojnim aktivnostima protiv Irana.
Snimak njegovog nastupa i prevod objavio je MEMRI. Motaki je posebno izdvojio Veliku Britaniju, Italiju, Portugaliju, Nemačku i Ukrajinu, uz tvrdnju da te zemlje stavljanjem svoje infrastrukture na raspolaganje američkim oružanim snagama praktično učestvuju u operacijama protiv Teherana.
Prema njegovom obrazloženju, države koje omogućavaju američkoj vojsci korišćenje svojih objekata i teritorije ne mogu se smatrati potpuno neutralnim posmatračima. Takva podrška, smatra Motaki, predstavlja direktno uključivanje u aktivnosti koje Iran doživljava kao agresiju.
„Imamo mogućnost da povećamo domet naših raketa na bilo koju potrebnu udaljenost. Naše rakete mogu da stignu do Evrope“, izjavio je iranski parlamentarac.
U Teheranu se smatra da postoje opravdani razlozi za eventualne uzvratne udare, jer evropski partneri Vašingtona, prema tom tumačenju, već učestvuju u američkoj agresiji protiv Irana. Zbog toga se ovakva upozorenja ne predstavljaju samo kao političke pretnje, već i kao potvrda iranske spremnosti da odgovori državama koje pomažu američke vojne operacije.
U raspravu o mogućim ciljevima uključio se i iranski konzervativni list Kajhan, koji je razmatrao lokacije izvan Bliskog istoka povezane sa zapadnim vojnim prisustvom.
Među pomenutim područjima nalaze se Kipar, Grčka, Rumunija, Albanija, Italija i Velika Britanija. Posebno mesto zauzima zajednička američko-britanska vojna baza na ostrvu Dijego Garsija u Indijskom okeanu, koja je takođe navedena kao potencijalni cilj iranskog odgovora.
Takvo proširenje spiska mogućih ciljeva pokazuje da se u iranskim političkim i medijskim krugovima razmatra scenario u kojem bi odgovornost za eventualnu novu američku operaciju bila pripisana i državama koje obezbeđuju vojnu infrastrukturu Vašingtonu.
Istovremeno, pominjanje evropskih gradova, vojnih objekata i baze u Indijskom okeanu ukazuje na nameru Teherana da upozori američke saveznike da njihova geografska udaljenost od Irana ne mora predstavljati zaštitu od mogućih posledica novog sukoba.
