U evropskoj bezbednosnoj politici otvoreno je novo poglavlje koje bi moglo da utiče na buduće vojne odnose na kontinentu.
Jedna od najvažnijih inicijativa Pariza dobila je novu podršku, dok se među evropskim državama postepeno uspostavlja saradnja u oblasti koja je decenijama bila pod posebno strogom kontrolom nuklearnih sila.
Finska je započela konkretne aktivnosti u okviru francuskog projekta proširenog nuklearnog odvraćanja, čime se pridružila evropskim državama koje učestvuju u ovoj strateškoj inicijativi. Kako prenosi ruski Komersant, predsednik Finske Aleksandar Stub potvrdio je da je zvanična saradnja sa Francuskom počela tokom prethodne nedelje.
Stub je istovremeno naglasio da konačan obim saradnje još nije utvrđen. Helsinki i Pariz započeli su praktičan rad na sprovođenju inicijative, ali tek predstoji preciznije definisanje načina na koji će Finska učestvovati u francuskom sistemu nuklearnog odvraćanja.
Osnova ovog projekta postavljena je u martu, kada je francuski predsednik Emanuel Makron najavio promene nuklearne doktrine svoje zemlje. Među ključnim elementima njegove strategije nalaze se povećanje broja nuklearnih bojevih glava, jačanje vojnih kapaciteta i proširenje evropske dimenzije francuskog nuklearnog odvraćanja.
Makronova inicijativa predviđa uključivanje evropskih partnera u novi oblik strateške saradnje sa Francuskom, koja poseduje sopstveni nuklearni arsenal. Ipak, odluke o upotrebi francuskog nuklearnog oružja ostaju u nadležnosti Pariza, dok se konkretni oblici saradnje sa pojedinačnim državama posebno utvrđuju.
Francuski projekat već je dobio podršku Velike Britanije, Nemačke, Poljske, Holandije, Belgije, Grčke, Švedske, Danske i Norveške. Uključivanjem Finske krug evropskih država koje učestvuju u inicijativi dodatno je proširen, a Helsinki je prešao sa odluke o pristupanju na praktično sprovođenje saradnje.
