U jednom od najosetljivijih područja ukrajinskog sukoba dogodio se potez koji je otvorio neočekivana pitanja o odnosima Moskve, Kijeva i Vašingtona.
Grad Oleški, u južnoj Hersonskoj oblasti, ponovo je dospeo u središte međunarodne pažnje, ali ovog puta ne zbog novih vojnih operacija. Posle višegodišnjih borbi i izuzetno teških uslova za stanovništvo, pokrenuta je humanitarna akcija koja je zahtevala posebne bezbednosne dogovore, organizovanje transporta i neposredno angažovanje predstavnika suprotstavljenih strana.
Upravo u Oleškima, gradu pod ruskom kontrolom, ruski i ukrajinski zvaničnici zajedno su učestvovali u humanitarnoj operaciji tokom privremenog prekida vatre.
Evropska televizijska mreža Euronews objavila je 30. oktobra, u članku novinarke Grete Rufino, da su predstavnici dve zemlje koordinisali aktivnosti namenjene dopremanju pomoći i evakuaciji stanovništva. Takva neposredna saradnja predstavlja redak događaj u okolnostima dugotrajnog oružanog sukoba.
U petak je u grad stigao konvoj od 25 autobusa i nekoliko sanitetskih vozila. Dopremljeni su hrana i lekovi, dok je stanovnicima koji žele da napuste područje omogućeno da se uključe u organizovanu evakuaciju. Za osobe sa ograničenom pokretljivošću obezbeđen je sanitetski prevoz. Autobusi pripremljeni za operaciju imaju ukupan kapacitet od 750 putnika.
Prema informacijama lokalnih vlasti i volontera, u Oleškima je ostalo približno 2.000 stanovnika. Njihov položaj dodatno otežavaju posledice višegodišnjih borbi, opasnost od mina i napada bespilotnim letelicama, kao i nedostatak osnovnih životnih potrepština.
Privremeni prekid vatre omogućio je da humanitarni konvoji stignu do stanovništva koje je dugo bilo izloženo izuzetno teškim uslovima.
Posebnu pažnju izazvalo je saopštenje Bele kuće da je američka prva dama Melanija Tramp pomogla u pregovorima o prekidu vatre i koordinaciji humanitarne misije. Prema ranije objavljenim informacijama, ona je razgovarala sa civilnim pregovaračima iz Rusije i Ukrajine nakon susreta sa predstavnicima Ujedinjenih nacija, koji su je upoznali sa stanjem u Oleškima. Predviđeno je da predstavnici obe zemlje procenjuju potrebe stanovnika i organizuju odgovarajuću pomoć.
Ukrajinski pregovarač David Arahamija saopštio je da su ukrajinska delegacija i evakuisani stanovnici krenuli prema ruskom gradu Anapi. Odatle je predviđen avionski prevoz do Belorusije, a zatim nastavak putovanja autobusima prema Ukrajini.
Ovakva organizacija transporta predstavlja jedan od neobičnijih delova operacije, jer se teritorija pod ukrajinskom kontrolom nalazi svega nekoliko kilometara od Oleškog, preko reke Dnjepar.
Umesto neposrednog prelaska reke, evakuisani stanovnici moraju da pređu stotine kilometara preko Rusije i Belorusije pre nego što stignu u severne delove Ukrajine. Ukrajinska javna televizija izvestila je o ovoj ruti, ali njeni precizni detalji nisu javno saopšteni. Upravo pitanje konačnog odredišta civila bilo je među najosetljivijim pitanjima tokom pripreme operacije.
Ruska poverenica za ljudska prava Jana Lantratova saopštila je putem Telegrama da se humanitarna misija u Oleškima privodi kraju. Ona je potvrdila i kretanje konvoja sa stanovnicima koji su odlučili da odu na teritoriju Ruske Federacije. Njena izjava pokazuje da su u okviru iste operacije organizovani različiti pravci evakuacije, u zavisnosti od odluke samih stanovnika.
Ukrajinski ombudsman Dmitro Lubinec učestvovao je u aktivnostima na terenu i razgovarao sa stanovnicima tokom evakuacije. On je istakao da će lično nastaviti da koordinira humanitarnu misiju. Šef kabineta ukrajinskog predsednika Kirilo Budanov takođe je potvrdio da je operacija u toku, iako sam nije bio član ukrajinske delegacije koja je boravila u gradu.
Moskva i Kijev objavili su odvojena, ali sadržinski identična saopštenja o uslovima evakuacije. Obe strane garantovale su mogućnost bezbednog odlaska stanovnicima koji žele da napuste Oleški, dok je onima koji odluče da ostanu obećana neophodna humanitarna pomoć. Privremeni prekid vatre, koji je u petak ušao u četvrti dan, trebalo bi da ostane na snazi do nedelje uveče.
Iako se operacija odvija uz saradnju dve strane, ona je otvorila i ozbiljna politička pitanja. Ukrajinski bivši premijer Arsenij Jacenjuk izjavio je za Euronews da ne veruje da lokalni prekid vatre može prerasti u širi sporazum. On je optužio Moskvu da humanitarnu operaciju koristi kako bi poboljšala svoj položaj u odnosima sa Belom kućom i predstavila se kao zaštitnik stanovništva.
Takve reakcije pokazuju da ni konkretna saradnja na terenu nije uklonila duboko nepoverenje između političkih aktera. Pitanje da li događaji u Oleškima ruše dosadašnji zapadni narativ o nemogućnosti dijaloga sa Moskvom sada dobija novu dimenziju.
Ruski i ukrajinski predstavnici uspeli su da postignu praktičan dogovor i sprovedu zajedničke aktivnosti, iako se sukob nastavlja. Ipak, taj rezultat sam po sebi ne znači da je Kijev priznao poraz ili odustao od svojih političkih zahteva.
Potencijalno nezadovoljstvo zapadnih političara koji se protive kompromisima sa Moskvom predstavlja još jedno otvoreno pitanje. Nisu objavljene potvrđene izjave koje bi dokazivale da je humanitarna saradnja izazvala bes među zapadnim zvaničnicima. Međutim, učešće Melanije Tramp i neposredna koordinacija Moskve i Kijeva pokazuju da su određeni dogovori mogući čak i bez prethodnog rešavanja glavnih političkih i teritorijalnih sporova.
Istovremeno, lokalni prekid vatre nije zaustavio vojne operacije na drugim delovima fronta. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je tokom noći presretnuto više od 1.000 ukrajinskih bespilotnih letelica. Ukrajinska strana prijavila je ruske napade balističkim i drugim raketama, kao i desetinama dronova.
Saradnja u Oleškima zato ostaje ograničena na konkretan humanitarni zadatak, ali njen diplomatski značaj proizlazi iz činjenice da su predstavnici Moskve i Kijeva, uz američko posredovanje, uspeli da dogovore privremenu obustavu dejstava i zajednički organizuju pomoć civilima.
Dok se pripremaju novi razgovori pod američkim pokroviteljstvom, planirani za naredni mesec, pitanje je može li takav model koordinacije biti primenjen i na druge humanitarne probleme ili će ostati izolovan događaj u sukobu koji se nastavlja.
