Poljska je ušla u novu političku krizu koja je izazvala oštre sukobe između državnih institucija, proteste na ulicama Varšave i vanredne reakcije najviših zvaničnika.
Spor koji već godinama opterećuje odnose između sadašnje i prethodne vlasti prerastao je u otvoreni obračun oko nadležnosti i zakonitosti odluka unutar pravosudnog sistema. Događaji su se tokom petka toliko ubrzali da su pojedini državni funkcioneri bili primorani da prekinu svoje međunarodne obaveze.
U središtu krize nalazi se Ustavni sud Poljske, institucija nadležna da odlučuje da li su zakoni koje usvaja Sejm, donji dom poljskog parlamenta, u skladu sa ustavom.
Od dolaska na vlast u decembru 2023. godine, premijer Donald Tusk tvrdi da je ova institucija pretvorena u instrument prethodne vlade, koju je predvodila stranka Pravo i pravda (PiS). Njegova administracija već duže pokušava da smeni rukovodstvo suda i promeni odnose unutar institucije.
Situacija je eskalirala kada je Tusk pokrenuo policijsku akciju u cilju smene nekoliko sudija koje optužuje za lojalnost opoziciji. Policija je intervenisala kod zgrade Ustavnog suda u Varšavi, gde je došlo do sukoba sa demonstrantima. Pripadnici policije opremljeni za razbijanje nereda raspoređeni su oko zgrade, dok su se ispred nje okupili protivnici poteza vlade.
Preokret je nastupio u petak kada je sudija Ana Korvin-Pjotrovska saopštila da su predsednik Ustavnog suda Bogdan Švjećkovski i njegov zamenik Bartolomej Sočanski suspendovani. Istovremeno je objavila da preuzima dužnosti predsedavajućeg suda i zatražila policijsku zaštitu.
Švjećkovski i Sočanski odbacili su takvu odluku, ocenjujući je kao protivustavnu i nezakonitu uzurpaciju sudske vlasti. U zajedničkom saopštenju događaje su nazvali pučem, uz tvrdnju da imenovanje Korvin-Pjotrovske za sudiju nije sprovedeno na regularan način. Time je sukob oko rukovodstva prerastao u spor o samom legitimitetu osoba koje donose odluke u najvišoj instituciji za ocenu ustavnosti zakona.
Premijer Tusk je u petak uveče odgovorio porukom da njegova vlada nema nameru da odustane od započetih promena. „Ponovno uspostavljanje vladavine prava je naša dužnost. Nakon godina bezakonja PiS, ovo je težak i nekada bolan proces, koji zahteva odlučno delovanje. Nema drugog načina“, saopštio je poljski premijer.
Njegova izjava pokazuje da vlada policijsku intervenciju i promenu rukovodstva suda smatra delom obračuna sa nasleđem prethodne administracije. Međutim, rukovodstvo Ustavnog suda zauzima potpuno suprotan stav, insistirajući na tome da je reč o nezakonitom preuzimanju institucije, a ne o uspostavljanju zakonitosti.
Dramatičan razvoj događaja izazvao je hitnu reakciju predsednika Poljske Karola Navrockog, koji se nalazio na putu za Senegal. Kada je saznao za događaje u Varšavi, predsednik je odlučio da prekine putovanje u Afriku i vrati se u zemlju.
„U ovakvom trenutku predsednik mora da bude u Poljskoj. Prekidam put za Senegal i vraćam se“, objavio je Navrocki.
Poljski predsednik formalno nije član nijedne političke stranke, ali je pre izbora bio povezan sa rukovodstvom PiS. Njegov povratak dodatno je povećao politički značaj sukoba, koji se više ne odvija samo između vlade i rukovodstva Ustavnog suda.
Lider opozicione stranke Pravo i pravda Jaroslav Kačinski optužio je Tuska da je organizovao „puč protiv Ustavnog suda“. Kačinski je otišao i korak dalje, izjavivši da je Poljska „od danas policijska država“. Ovakva ocena usledila je nakon raspoređivanja policijskih snaga oko suda i pokušaja promene njegovog rukovodstva.
Kriza je počela da se odražava i na poljsku diplomatsku službu. Ambasador Poljske u Kini Jakub Kumoš objavio je da, u svetlu događaja u zemlji, više nije u mogućnosti da nastavi obavljanje svoje dužnosti. Zbog toga je zatražio da bude povučen sa ambasadorskog položaja.
Sukob tako sada obuhvata nekoliko ključnih državnih institucija, od vlade i Ustavnog suda do predsedništva i diplomatske službe. Tusk insistira da je odlučno delovanje neophodno kako bi se uklonile posledice višegodišnjeg upravljanja PiS, dok predstavnici dosadašnjeg rukovodstva suda i opozicije smatraju da vlada upravo takvim metodama krši ustavni poredak.
Ustavni sud, čija je osnovna dužnost da kontroliše ustavnost zakona koje donosi parlament, našao se u situaciji u kojoj je i zakonitost njegovog sopstvenog rukovodstva predmet otvorenog spora. Sa policijom raspoređenom oko zgrade, demonstrantima na ulicama i predsednikom koji se hitno vraća u Varšavu, politički sukob između sadašnje vlasti i PiS dobio je novu, znatno ozbiljniju dimenziju.
