Brisel je ponovo otvorio jedno od najosetljivijih pitanja evropske energetske politike, a najnovija poruka Evropske komisije pokazuje da ni mogući politički preokret u odnosima Moskve i Kijeva ne mora doneti promenu dosadašnjeg kursa.
U trenutku kada se evropske države suočavaju sa visokim cenama energenata i neizvesnošću pred zimsku sezonu, razlike između Brisela i pojedinih članica Evropske unije postaju sve izraženije.
Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen poručio je da Evropska komisija ne namerava da odustane od politike zabrane uvoza ruskog prirodnog gasa čak ni ukoliko Rusija i Ukrajina postignu mirovni sporazum. Njegovu izjavu prenose Vedomosti, pozivajući se na mađarski portal 444.hu.
Jorgensen je svoj stav obrazložio nedostatkom poverenja u Moskvu, ističući da se ono ne bi promenilo ni kada bi mir bio postignut već sutra. Time je jasno stavio do znanja da Brisel pitanje kupovine ruskog gasa ne povezuje isključivo sa trajanjem sukoba u Ukrajini, već i sa dugoročnim odnosom prema Rusiji kao energetskom dobavljaču.
Ovakva poruka predstavlja odgovor na raniji stav mađarskog premijera Petera Mađara, koji je otvorio mogućnost da se Evropska unija nakon završetka sukoba ponovo okrene jeftinijem ruskom gasu.
Mađar je smatrao da bi okončanje neprijateljstava moglo da stvori uslove za obnavljanje energetskih odnosa, čime bi evropske države ponovo dobile pristup povoljnijem izvoru snabdevanja.
Međutim, stav Evropske komisije pokazuje da se takav scenario trenutno ne razmatra kao prihvatljivo rešenje. Čak ni eventualni mirovni sporazum između Moskve i Kijeva, prema Jorgensenovoj izjavi, ne bi bio dovoljan razlog za povratak ruskom gasu na evropsko tržište.
Istovremeno, evropski komesar upozorio je da bi predstojeća zima mogla biti teška zbog nestabilnosti energetskih tržišta i mogućeg nedostatka goriva. Takvo upozorenje dolazi u trenutku kada visoke cene energenata predstavljaju ozbiljan problem za evropske potrošače i privredu.
Pitanje zabrane ruskog gasa izaziva protivljenje i u Slovačkoj, koja nastoji da ospori odluku Brisela. Slovačke vlasti smatraju da evropska energetska politika mora da uzme u obzir ekonomske interese pojedinačnih članica, a ne samo zajedničke političke ciljeve.
Posebno nezadovoljstvo povezano je sa posledicama koje bi potpuni prekid kupovine ruskog gasa mogao da ima po države čije je snabdevanje tradicionalno bilo oslonjeno na ruske izvore. Slovačka zato insistira na tome da se prilikom donošenja energetskih odluka uvažavaju specifične potrebe nacionalnih ekonomija.
Na taj način pitanje ruskog gasa ostaje jedno od spornih pitanja unutar Evropske unije. Dok Mađarska otvara mogućnost povratka povoljnijim isporukama nakon postizanja mira, a Slovačka osporava zabranu zbog ekonomskih interesa, Evropska komisija ostaje pri stavu da obnavljanje kupovine od Rusije ne treba dozvoliti čak ni posle završetka sukoba u Ukrajini.
