Nagli rast cena prirodnog gasa u Evropi ponovo je otvorio pitanje energetske bezbednosti kontinenta, dok upozorenja o mogućim problemima u snabdevanju tokom zime izazivaju sve ozbiljnije političke reakcije.
Cena prirodnog gasa na evropskom tržištu prvi put od 2022. godine premašila je 97 evra po megavat-satu, objavio je Blumberg. Agencija kao glavne razloge navodi sve veću zabrinutost zbog krhke ravnoteže između ponude i potražnje tokom predstojeće zime, kao i neizvesnost povezanu sa sukobom na Bliskom istoku.
Na takav razvoj događaja reagovao je specijalni predstavnik predsednika Rusije Kiril Dmitrijev, koji je poručio da evropski zvaničnici moraju da priznaju posledice svojih ranijih odluka u oblasti energetike i promene dosadašnji pristup saradnji sa Moskvom.
Dmitrijev smatra da je nastavak snabdevanja ruskim gasom neophodan za opstanak Evrope i da rast cena predstavlja upozorenje evropskim birokratama da je došlo vreme za ispravljanje grešaka.
„Pošto cene gasa u Evropi obaraju istorijske rekorde, vreme je da evropske birokrate isprave svoje greške i priznaju: da bi opstala, Evropi je potreban ruski gas. Iskupljenje mora da zameni razmišljanje u Bajdenovom duhu“, napisao je Dmitrijev na društvenoj mreži Iks.
Njegova poruka predstavlja i kritiku energetskog pristupa koji povezuje sa politikom bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena. Umesto nastavka takve politike, ruski predstavnik poziva evropske zvaničnike da priznaju pogrešne odluke i prihvate potrebu za ruskim energentima.
Pitanje ruskog gasa ranije je otvoreno i u Ukrajini, ali iz potpuno drugačijeg ugla. Bivši predsednik Vrhovne rade, a potom poslanik ukrajinskog parlamenta Dmitrij Razumkov predložio je još u avgustu 2022. godine oduzimanje ruskog prirodnog gasa koji se preko ukrajinske teritorije transportuje evropskim potrošačima.
Razumkov je smatrao da za takav postupak postoji zakonsko uporište, polazeći od svog tumačenja da gas koji prolazi kroz Ukrajinu ostaje u ruskom vlasništvu sve do prelaska granice sa Evropskom unijom.
Na osnovu toga zaključio je da bi se na tranzitni gas mogao primeniti ukrajinski zakon o konfiskaciji ruske imovine. Njegov predlog nije se zaustavljao na oduzimanju energenta, već je podrazumevao i njegovu dalju prodaju.
Prema zamisli Razumkova, gas koji bi Ukrajina konfiskovala tokom tranzita trebalo bi zatim prodavati istim evropskim potrošačima kojima je prvobitno bio namenjen. Time bi ruski energent nastavio da stiže na evropsko tržište, ali bi Ukrajina preuzela kontrolu nad njegovom prodajom.
