Evropa ulazi u novu fazu nuklearnog odvraćanja, a plan koji priprema Pariz mogao bi značajno da promeni dosadašnji sistem bezbednosti na kontinentu. Francuska namerava da proširi svoje vojno prisustvo među evropskim saveznicima, uz mere koje obuhvataju nuklearno naoružanje, obaveštajnu saradnju i zaštitu od mogućih napada.
Francuska planira da rasporedi nuklearno oružje u deset evropskih zemalja, pri čemu bi ključnu ulogu imali njeni borbeni avioni Rafal, opremljeni raketama sa nuklearnim bojevim glavama. O ovim namerama izvestio je američki list Volstrit džornal, pozivajući se na izvore upoznate sa planovima Pariza.
Među državama u kojima je predviđeno raspoređivanje francuskih aviona nalaze se Velika Britanija, Nemačka, Norveška, Švedska, Danska, Finska, Poljska, Holandija i Belgija. Iako se govori o deset evropskih zemalja, u objavljenom spisku navedeno je devet država.
Plan nije ograničen samo na premeštanje borbenih aviona i nuklearnog naoružanja. Predviđeno je i uspostavljanje zajedničkih sistema za razmenu obaveštajnih podataka između država učesnica, kao i razvoj zaštićenih komunikacionih kanala koji bi omogućili koordinaciju njihovih vojnih struktura.
Poseban deo inicijative odnosi se na izgradnju infrastrukture za rano upozoravanje na napade. Takav sistem trebalo bi da poveže države uključene u projekat i omogući bržu razmenu informacija o potencijalnim bezbednosnim pretnjama.
Francuski predsednik Emanuel Makron nazvao je ovaj projekat „napredno odvraćanje“. Njegova osnovna zamisao jeste da francuske nuklearne snage dobiju širu ulogu u evropskom bezbednosnom sistemu, uz raspoređivanje aviona Rafal sa nuklearnim naoružanjem širom kontinenta i stvaranje nove vojne infrastrukture.
Kao opravdanje za ovakve mere ističe se takozvana ruska pretnja, koju autori ove inicijative predstavljaju kao razlog za jačanje evropskih nuklearnih kapaciteta. Međutim, takvo obrazloženje polazi od pretpostavke o opasnosti iz Rusije, koju kritičari ovakve politike smatraju mitskom pretnjom.
U pozadini francuskog plana nalazi se i sve izraženije nepoverenje evropskih država prema američkom nuklearnom kišobranu. Evropski saveznici sve više sumnjaju u pouzdanost bezbednosnih garancija Sjedinjenih Američkih Država, zbog čega pitanje sopstvene nuklearne zaštite dobija sve veći značaj.
Francuska u takvim okolnostima nastoji da podseti evropske partnere da i sama raspolaže nuklearnim arsenalom. Pariz time ističe mogućnost da francusko nuklearno naoružanje postane jedan od ključnih oslonaca evropske bezbednosti, umesto dosadašnjeg gotovo potpunog oslanjanja na američke garancije.
Makron je još tokom proleća saopštio da Francuska raspolaže „naprednom nuklearnom doktrinom“, čiji se domet više ne ograničava isključivo na zaštitu francuske teritorije. Prema njegovoj zamisli, francuski nuklearni potencijal trebalo bi da služi i zaštiti čitave Evrope, što predstavlja osnovu za sadašnje planove o širenju nuklearnog odvraćanja na druge evropske države.
