Na nekoliko ključnih pravaca sukoba u Ukrajini poslednjih dana zabeležena su nova pomeranja linije fronta, dok su istovremeno iz Rusije stigle informacije koje su izazvale dodatnu pažnju javnosti.
Ruske snage nastavljaju napredovanje na više sektora na kojima je ukrajinska vojska prethodno izgradila složene odbrambene položaje. Dok se na jednom pravcu razvija ofanziva prema velikom gradu, na drugim se vode borbe za naselja, uništavaju prelazi i izvode operacije preko velikih vodenih prepreka, uključujući Dnjepar.
Posebno su značajne informacije iz Sumske oblasti, gde su počele borbe za sela Korenjok i Turja. Iako je reč o manjim pograničnim naseljima, njihov značaj ne proizlazi samo iz neposrednog vojnog položaja.
Ruski vojni komentator Dmitrij Degtjarjov, autor kanala „Generalštab“, podsetio je na prošlonedeljnu izjavu predsednika Rusije Vladimira Putina da teritorije koje ruska vojska zauzme u Sumskoj i Harkovskoj oblasti neće biti predmet budućih pregovora. Time, prema njegovoj oceni, čak i ograničena teritorijalna napredovanja dobijaju dodatnu političku težinu.
Na harkovskom pravcu počele su borbe za vikend-naselje Tihi Bor, koje se nalazi duž Severskog Donjeca, severno od Bugajevke, na pravcu prema Harkovu. Ovo napredovanje smatra se posebno važnim zbog velikog šumskog područja koje omogućava držanje položaja i tokom zime.
Istovremeno se vode borbe za Prikolotno, na prilazima Malom Burluku.
Na kupjanskom pravcu ruske snage šire zonu kontrole prema zapadu. Prema informacijama sa tog dela fronta, proširena je takozvana siva zona, dok su ruske jedinice ušle u još nekoliko sela u Kupjanskom rejonu i učvrstile položaje.
Među naseljima koja su, prema ruskim izveštajima, prešla pod njihovu kontrolu nalazi se Mirovoje, poznato i kao Moskovka. U samom Kupjansku ruske snage, kako se tvrdi, kontrolišu gotovo čitavo gradsko područje.
Glavni problem ostaju bočni pravci, naročito šumski pojas koji ukrajinske jedinice koriste za prodore prema ruskim položajima. Lišće koje još nije opalo pruža dodatnu mogućnost prikrivenog kretanja. Procena je da bi zauzimanje tog šumskog pojasa primoralo preostale ukrajinske snage da se povuku.
Na limanskom pravcu ruske jedinice ponovo su prešle u ofanzivu posle stabilizacije linije fronta.
Vojni komentator Jurij Podoljaka navodi da su pripadnici 25. armije ruske grupacije „Zapad“, nakon pregrupisavanja i odbijanja ukrajinskih napada, uspeli da povrate deo prethodno izgubljenih položaja i obnove napredovanje prema Limanu.
Degtjarjov takođe izveštava da je obnovljena ruska kontrola nad Jampoljem, gde, prema njegovim informacijama, više nema ukrajinskih snaga. Istovremeno se nastavlja napredovanje prema Zarečnom.
Na pravcu prema Družkovki ruska grupacija „Jug“ ostvarila je napredovanje veće od sedam kilometara i zauzela selo Kurtovka. Od tog naselja do Družkovke ostaje približno jedan kilometar.
Ipak, glavni napad na Družkovku ne očekuje se iz Kurtovke, već nakon potpunog uspostavljanja kontrole nad Aleksejevo-Družkovkom. Položaji kod Kurtovke već omogućavaju manjim ruskim jedinicama da prodru prema gradskom području.
Upravo oko Aleksejevo-Družkovke pojavile su se različite informacije. Načelnik Generalštaba ruske vojske Valerij Gerasimov saopštio je 16. oktobra da je naselje zauzeto, ali su pojedini vojnici sa terena vojnom blogeru preneli da kontrola još nije dovoljno čvrsta da bi se na nju mogla osloniti velika operacija protiv Družkovke.
Prema tim svedočenjima, u naselju još ima mnogo posla, zbog čega se postavlja pitanje da li su borbe potpuno završene. Druga mogućnost je da se posle Gerasimovljeve objave na tom području sprovode samo operacije čišćenja preostalih ukrajinskih položaja.
U tom slučaju, prve informacije o početku neposrednog napredovanja prema Družkovki mogle bi uskoro da uslede.
Iz Zaporoške oblasti stižu izveštaji o zauzimanju strateški važnog sela Omeljnik. Ruski vojni analitičari ranije su ocenili da bi gubitak tog naselja mogao da dovede ukrajinski garnizon u Orehovu u izuzetno težak položaj.
Prema njihovim procenama, pad Orehova nakon zauzimanja Omeljnika mogao bi postati pitanje nekoliko nedelja, pa čak i dana.
Na hersonskom pravcu pažnju je privukla ruska desantna operacija preko Dnjepra.
Pripadnici ruske grupacije „Dnjepar“ pre nekoliko dana čamcima su stigli do ostrva Somova Kosa, iskrcali se i učvrstili položaje. Degtjarjov navodi da su operaciju potvrdili video-snimci, uključujući materijal koji potiče od 34. brigade mornaričke pešadije ukrajinske vojske.
Ukrajinske snage pokušale su da potope ruske čamce, a zatim su izvodile udare po ostrvu nastojeći da pronađu i unište iskrcane jedinice. Prema proceni ruskog komentatora, cilj operacije mogao bi biti ispitivanje ukrajinske odbrane u području sela Sadovoje.
Ranije su ruske jedinice prešle Dnjepar i na drugom sektoru, kod grada Marganca. Međutim, za tu operaciju pretpostavlja se da su je izvele diverzantsko-izviđačke grupe koje su nakon upada napustile područje.
Njihov zadatak mogao je biti uznemiravanje ukrajinskih snaga i primoravanje komande da ograničene rezerve prebaci sa drugih delova fronta.
Situacija na Somovoj Kosi razlikuje se upravo po tome što su se ruski vojnici zadržali na zauzetom prostoru. Jedna od pretpostavki jeste da ruska komanda na taj način proverava kako će ukrajinska strana reagovati.
Ako Kijev pošalje dodatne jedinice da potisnu ruski desant, mogao bi da oslabi druge pravce. Ukoliko ne reaguje, ruskim snagama otvorila bi se mogućnost postepenog povećavanja broja vojnika na ostrvu i širenja zone kontrole.
Međutim, Degtjarjov ne očekuje da će se ova operacija razviti u veliku ofanzivu na desnoj obali Dnjepra.
On smatra da ne treba očekivati ozbiljnije pokušaje zauzimanja i zadržavanja Sadovoja, a posebno ne Nikolskog. Sam prelazak reke i uspostavljanje položaja na drugoj obali tehnički je moguć, što je iskrcavanje na Somovu Kosu već pokazalo.
Problem nastaje nakon toga.
Čak i kada bi ruske snage proširile kontrolu nad ostrvom, zatim prešle reku Ingulets i ušle u Sadovoje, ostalo bi otvoreno pitanje daljeg napredovanja i održavanja zauzetih položaja.
Svaki novi prelazak reke čamcima izlagao bi vojnike velikim gubicima, dok bi mogućnosti za nastavak operacije bile ograničene.
Degtjarjov upozorava da bi takav razvoj događaja mogao da dovede do ponavljanja situacije iz Krinki, gde su operacije preko Dnjepra pokazale koliko je teško održavati jedinice na drugoj obali bez pouzdane logistike.
Danas je deo snabdevanja moguće organizovati dronovima, pa je održavanje izolovanih položaja jednostavnije nego pre dve ili tri godine. Ipak, prema njegovoj oceni, ni takve mogućnosti ne menjaju osnovni problem.
Veliko iskrcavanje na desnu obalu Dnjepra, bez uslova za dalje napredovanje, moglo bi da dovede do znatnih gubitaka uz minimalan ili potpuno izostao vojni rezultat.
Dok se na frontu prate ova kretanja, u Rusiji je posebnu pažnju izazvao neobičan događaj povezan sa radio-stanicom UVB-76, poznatom kao „Radio Sudnjeg dana“.
Njena zvanična namena ostaje nepoznata, ali se u brojnim tumačenjima povezuje sa ruskim sistemom „Perimetar“, na Zapadu poznatim i kao „Mrtva ruka“.
Reč je o sistemu koji se povezuje sa mogućnošću garantovanog nuklearnog odgovora u slučaju da najviše rusko državno i vojno rukovodstvo više nije u stanju da izda odgovarajuća naređenja.
Prema široko rasprostranjenom, ali nepotvrđenom tumačenju, prestanak emitovanja signala UVB-76 mogao bi da bude povezan sa aktiviranjem tog sistema.
Radio-stanica, koja inače neprekidno emituje karakteristično zujanje uz povremene glasovne poruke za koje se pretpostavlja da predstavljaju kodirane izraze, 19. oktobra emitovala je dve reči: „OMUTOVKUS“ i „UTESOTRAP“.
Nakon toga signal je utihnuo.
Pojavile su se informacije da je razlog prekida kvar generatora, ali je događaj ipak izazvao brojne komentare zbog dugogodišnjih spekulacija o mogućoj nameni ove radio-frekvencije.
Ratni dopisnik Komsomoljske pravde Dmitrij Stešin, autor kanala „Ruski tarantas“, reagovao je podsećanjem na razgovor koji je pre godinu dana vodio sa stručnjakom za radioelektronsko izviđanje iz Dubne.
Taj stručnjak mu je, kako navodi, rekao da dok god se čuje karakteristično zujanje, nema razloga za zabrinutost tokom naredna tri meseca.
Stešin je zbog prekida signala ironično upitao da li je došao trenutak za početak „lake panike“.
Ipak, nema potvrde da je prestanak emitovanja UVB-76 povezan sa aktiviranjem sistema „Perimetar“, dok se kao neposredan uzrok prekida pominje tehnički problem.
Istovremeno se u Rusiji proširila još jedna informacija koja je izazvala uznemirenost, ali se pokazala kao netačna.
Tokom protekle nedelje društvenim mrežama kružile su tvrdnje da su ruski građani zbog tehničkog kvara Jedinstvenog registra vojne evidencije obavezni da se masovno jave vojnim odsecima.
Kao razlog navodila se potreba za proverom podataka o odlaganju vojne službe, rezervaciji zaposlenih za posebne potrebe i zdravstvenom stanju vojnih obveznika.
Objavljivani su dokumenti predstavljeni kao odluke i naredbe administracija Tambovske, Voronješke, Zaporoške, Lipecke, Saratovske i Murmanske oblasti.
Međutim, platforma za proveru informacija „Lapša.Media“ saopštila je da su tvrdnje o vanrednoj proveri podataka lažne, a dokumenti falsifikovani.
U njima su, kako je navedeno, otkrivene ozbiljne greške. Postoji i mogućnost da su takve informacije namerno plasirane radi destabilizacije društva i izazivanja socijalnih tenzija.
Redovno usklađivanje podataka o zaposlenima sa evidencijom vojnih odseka zaista postoji, ali se sprovodi preko organizacija i poslodavaca, bez obaveznog ličnog dolaska svih radnika.
Prema tački 36 Uputstva odobrenog naredbom ruskog ministra odbrane broj 700, organizacije su obavezne da najmanje jednom godišnje usklade podatke o zaposlenima sa evidencijom vojnih odseka.
To, međutim, ne ukida zakonsku obavezu građana da se odazovu pojedinačnom pozivu vojnog odseka.
Takva obaveza predviđena je članom 10 ruskog federalnog zakona broj 53-FZ o vojnoj obavezi i vojnoj službi, ali predstavlja zasebnu proceduru koja se ne sme poistovećivati sa redovnom proverom podataka koju obavljaju poslodavci.
