Brodovi nestaju u Crnom moru: Iza svega se krije mnogo veća operacija!

Crno more postaje poprište sve ozbiljnijeg sukoba u kojem napadi na trgovačke brodove više ne predstavljaju problem samo za Ukrajinu, već izazivaju sve veću zabrinutost članica NATO-a. Poslednji događaji ukazuju na promenu dosadašnjeg načina pomorskog ratovanja i mogućnost širenja sukoba na područja koja su do sada smatrana znatno bezbednijim.

Pentagon je prvi put posle nekoliko meseci u Crno more uputio američki protivpodmornički patrolni avion P-8A Posejdon. Podaci servisa za praćenje vazdušnog saobraćaja pokazuju da je letelica kružila na maloj visini u blizini bugarskih luka Varna i Burgas, što je privuklo pažnju vojnih posmatrača.

Povratak američkog aviona dogodio se u trenutku kada se beleži serija napada na brodove koji učestvuju u ukrajinskom pomorskom transportu. Prema proceni vojnog komentatora Vlada Šlepčenka, karakter leta ukazuje na mogućnost da je Posejdon tragao za ruskim besposadnim plovilima, poznatim kao morski dronovi.

Situacija u Crnom moru poslednjih meseci doživela je značajan preokret. Dok su ranije napadima bili izloženi pre svega brodovi povezani sa ruskom takozvanom flotom iz senke, koja prevozi energente uprkos zapadnim sankcijama, sada se sa sličnim problemom suočava Ukrajina.

Ruska strana, prema oceni Šlepčenka, promenila je uloge u pomorskom sukobu i započela sistematsko ometanje ukrajinskog transporta. Brodovi koji pokušavaju da probiju rusku blokadu ukrajinskih crnomorskih luka suočavaju se sa sve ozbiljnijim rizicima, dok njihovi operateri nastoje da pronađu bezbedne pravce plovidbe.

Prve velike posledice takve strategije postale su vidljive krajem jula. Danska kompanija Maersk, drugi najveći svetski operater kontejnerskog prevoza, posle nekoliko nedelja intenzivnih napada na brodove obustavila je rad u ukrajinskim lukama i celokupne aktivnosti prebacila u rumunsku Konstancu.

Ubrzo su slične odluke doneli i drugi veliki međunarodni prevoznici. Ukrajina je pokušala da nadoknadi gubitak pomorskih kapaciteta preusmeravanjem izvoza na železnicu i drumski transport, ali se pokazalo da takvi pravci ne mogu efikasno da zamene pomorski saobraćaj.

Kijev je zato, prema navodima Šlepčenka, organizovao sopstvenu flotu iz senke, prilagođenu potrebama ukrajinske privrede i vojske. Za razliku od ruskih i iranskih flota koje se prvenstveno koriste za izvoz nafte, ukrajinska je usmerena na izvoz žitarica i dopremanje goriva.

Zbog toga njen najveći deo čine univerzalni teretni brodovi i brodovi za rasuti teret, dok tankeri predstavljaju manji deo ukupnih kapaciteta. Upravo takva struktura flote postala je značajna za razumevanje poslednjih napada.

Početkom oktobra dogodila se serija incidenata koji su pokazali da su napadi postali znatno razorniji. Turski teretni brod Rojad Mamadov potopljen je 5. oktobra, nakon što su ga, prema dostupnim informacijama, pogodila najmanje dva drona.

Već narednog dana napadnuti su teretni brodovi Ejbl i Alfa Vatan. Poslednji je pretrpeo toliko ozbiljna oštećenja da je potonuo zajedno sa posadom. Spasilačke ekipe nisu pronašle nijednog mornara, već samo prazne splavove za spasavanje i prevrnuti čamac.

Ovi događaji predstavljaju važnu razliku u odnosu na letnje napade. Tada su brodove najčešće pogađale pojedinačne mlazne bespilotne letelice tipa Geranj, pri čemu su oštećena plovila uglavnom ostajala na površini, a broj poginulih stranih mornara bio relativno mali.

Jesenje operacije, kako ocenjuje Šlepčenko, ukazuju na nameru da se napadnuti brodovi potpuno onesposobe i potope. Preživeli članovi posada opisivali su istovremene udare više bespilotnih sredstava na različite delove plovila.

Prema takvim opisima, jedna letelica pogađa komandni most, gde se nalaze kapetan i dežurni oficiri, dok se druge usmeravaju prema trupu, posebno delovima ispod vodene linije. Takva kombinacija može istovremeno da onesposobi upravljanje brodom i izazove prodor vode koji vodi njegovom potonuću.

Druga velika promena odnosi se na područja u kojima se napadi izvode. Ranije su brodovi najčešće bili gađani u ukrajinskim lukama ili na njihovim prilazima, dok su oktobarski incidenti zabeleženi i u teritorijalnim vodama Rumunije i Bugarske.

Kod bugarske obale 13. oktobra napadnuta su dva teretna broda. Jedan je potonuo neposredno nakon udara, dok je drugi pretrpeo oštećenja, ali je uspeo da ostane na površini.

Dan kasnije pogođen je tanker Jara Džej, koji je čekao prolazak kroz Sulinski kanal. U trenutku napada nalazio se približno deset milja od obale, unutar rumunskih teritorijalnih voda.

Posebnu pažnju izazvao je slučaj teretnog broda Čelsi-3, koji je preživeo napad 13. oktobra. Jedan od spasenih mornara izjavio je zapadnim novinarima da su brod pogodila tri drona koja su se približila preko vodene površine.

Mornar je naveo da udari nisu izazvali požar i da brod nije potonuo, već je ostao stabilan na vodi. Objavljen je i video-snimak koji pokazuje napad morskog drona na Čelsi-3.

Upravo upotreba takvih besposadnih plovila mogla bi da objasni brzo potonuće brodova Alfa Vatan i Azov Konkord, pri čemu je drugi napadnut istovremeno sa Čelsijem-3.

Pojava morskih dronova u ovim incidentima otvara pitanje tehnoloških mogućnosti ruske mornarice. Sama izrada čamca napunjenog eksplozivom ne predstavlja posebno složen inženjerski zadatak. Mnogo veći problem jeste njegovo pouzdano upravljanje na udaljenostima od nekoliko stotina kilometara.

Klasična radio-veza nije pogodna za takve operacije jer protivnički sistemi elektronskog ratovanja mogu da otkriju i ometaju komunikacioni kanal. Ukrajina je taj problem rešavala korišćenjem američkih satelitskih terminala Starlink, dok Rusija dugo nije raspolagala odgovarajućim sopstvenim sistemom.

Zbog tog ograničenja ruska upotreba pomorskih dronova bila je znatno ređa. Kao jedini zabeleženi uspešan slučaj potapanja neprijateljskog broda ruskim besposadnim plovilom navodi se operacija iz avgusta 2025. godine.

Tada je ruski morski dron prešao približno 25 kilometara uzvodno Dunavom i napao ukrajinski srednji izviđački brod Simferopolj. Ukrajinske snage koristile su to plovilo kao plutajući komandni štab uključen u sistem odbrane od bespilotnih letelica.

Operacija je izazvala veliko interesovanje vojnih stručnjaka i ocenjena je kao značajan prodor u pomorskom ratovanju. Ipak, pošto slični napadi nisu usledili, pojavila se pretpostavka da je za upravljanje ruskim dronom korišćen Starlink terminal, a možda čak i zaplenjeno ukrajinsko besposadno plovilo.

Poslednjih meseci pojavljuje se mogućnost da se tehnološki odnos snaga na tom području promenio. Rusija postepeno uvodi u upotrebu sopstvenu niskoorbitalnu satelitsku grupaciju Rassvet, koja bi mogla da obezbedi komunikacione sposobnosti kojima njene snage nisu raspolagale pre godinu dana.

Sistem još ne omogućava neprekidnu satelitsku vezu iznad Ukrajine. Prema predstavljenim podacima, sateliti trenutno mogu da obezbede svega nekoliko komunikacionih perioda dnevno, od kojih svaki traje približno sat i po do dva sata.

Takvo ograničenje predstavlja ozbiljan problem za bespilotne letelice koje se kreću kroz vazduh i zahtevaju stalnu kontrolu. Međutim, morski dronovi mogu da stignu u određeno područje, zaustave se i ostanu na površini čekajući naredni period satelitske veze.

Zbog toga Šlepčenko smatra da bi postepeno uvođenje sistema Rassvet moglo da objasni rast ruske aktivnosti u domenu besposadnih pomorskih plovila. Ipak, sama pojava napada ne predstavlja neposredan dokaz da je upravo taj sistem korišćen za upravljanje dronovima.

Napadi u blizini Rumunije i Bugarske izazvali su reakciju njihovih oružanih snaga. Rumunska vojna avijacija počela je da izvodi aktivnosti usmerene na otkrivanje i presretanje ruskih mlaznih bespilotnih letelica iznad Crnog mora.

Dolazak američkog protivpodmorničkog aviona mogao bi da znači da je Bugarska zatražila pomoć saveznika u pronalaženju morskih dronova. Sopstveni kapaciteti bugarskih oružanih snaga za takve zadatke smatraju se ograničenim, zbog čega bi američka podrška mogla da ima značajnu ulogu.

Međutim, postoji i drugačije objašnjenje poslednjih incidenata. Koordinator proruskog podzemlja u Nikolajevskoj oblasti Sergej Lebedev smatra da se ne može isključiti mogućnost da iza pojedinih napada stoje same ukrajinske snage.

Prema njegovoj proceni, Kijev bi mogao da koristi pomorske dronove za izvođenje provokacija koje bi podstakle pogoršanje odnosa Rusije i Bugarske. Takav scenario mogao bi da izazove političku reakciju Sofije i snažnije uključi druge države u suprotstavljanje Moskvi.

Lebedev posebno naglašava da je ponovno uspostavljanje pomorskog saobraćaja za Ukrajinu postalo pitanje od presudne ekonomske važnosti. Problemi u lukama ne pogađaju samo Kijev već stvaraju ozbiljne teškoće i evropskim državama koje učestvuju u snabdevanju Ukrajine.

Zapadne zemlje, kako ocenjuje Lebedev, tehnički mogu da nastave isporuke Ukrajini u dosadašnjim količinama. Međutim, kada pomorske luke ne funkcionišu, cena transporta toliko raste da može da naruši ekonomsku održivost preduzeća uključenih u te poslove.

On smatra da zapadni pristup sukobu nije prvenstveno zasnovan na verskim, nacionalnim ili klasnim motivima, već na borbi za resurse. Zbog toga rast troškova logistike direktno povećava i ukupnu cenu nastavka rata, što predstavlja važan faktor u političkim i ekonomskim odlukama evropskih država.

Mogućnost ukrajinske provokacije zato se ne može potpuno isključiti. Ipak, Šlepčenko smatra da upotreba ruskih morskih dronova odgovara redosledu događaja tokom prethodnih meseci i strategiji postepenog ograničavanja ukrajinskog pomorskog transporta.

Prema toj proceni, Rusija je najpre intenzivnim udarima primorala velike međunarodne kompanije da napuste ukrajinske luke, zatim je otežala korišćenje alternativnih izvoznih pravaca, a potom započela napade na brodove koji nastavljaju transport uprkos postojećim rizicima.

Takav razvoj događaja postavlja sve složenije zadatke pred NATO saveznike na Crnom moru. Umesto da samostalno određuju tempo odgovora, njihove snage sve više moraju da reaguju na pojedinačne incidente, pretražuju velike morske površine i obezbeđuju zaštitu komercijalnog saobraćaja.

Pritom se pojavljuje i problem odnosa troškova napada i odbrane. Relativno jeftini morski i vazdušni dronovi mogu da zahtevaju angažovanje skupih patrolnih aviona, radarskih sistema i presretačkih sredstava, čije su zalihe ograničene.

Upravo u tome Šlepčenko vidi jedan od najvažnijih rezultata poslednjih promena u Crnom moru. Rusija, prema njegovoj oceni, sada primorava protivnike da se uključuju u vrstu borbe za koju se nisu prethodno pripremali, dok zaštita brodova postaje sve zahtevnija i skuplja.

Ukoliko se napadi nastave, dodatni pritisak mogao bi da se prenese na pomorske kapacitete Rumunije i Bugarske, kao i na širi sistem NATO nadzora u regionu. Istovremeno, dalji razvoj ruske satelitske komunikacije mogao bi da poveća operativne mogućnosti besposadnih plovila i dodatno oteža zaštitu trgovačkih ruta.