Finska se suočava sa novom fazom vojnih priprema koje bi u slučaju ozbiljne međunarodne krize mogle značajno da promene njenu ulogu u nuklearnoj strategiji NATO-a. Promene nacionalnih propisa otvorile su mogućnosti koje ranije nisu bile predviđene, dok savez razmatra kako bi ih mogao koristiti u vanrednim okolnostima.
Avioni NATO-a koji nose nuklearno naoružanje mogli bi da sleću na finske aerodrome u slučaju krizne situacije ili izbijanja oružanog sukoba. Prema informacijama finskog lista Helsingin Sanomat, takva mogućnost proizlazi iz odluka finskog parlamenta kojima je dozvoljen tranzit nuklearnog oružja preko teritorije zemlje.
Direktorka Uprave za nuklearnu politiku NATO-a Nasima Barouz objasnila je da bi avioni saveza, opremljeni nuklearnom municijom, mogli da koriste finske aerodrome kao privremene tačke za sletanje, nakon čega bi bili premešteni na položaje pogodnije za dalje vojne operacije.
Ipak, takav scenario zasad postoji samo kao teorijska mogućnost. Njegova realizacija zavisila bi od izričite saglasnosti Helsinkija, što znači da zakonske promene same po sebi ne predstavljaju odluku o raspoređivanju nuklearnog naoružanja na finskoj teritoriji.
U NATO-u smatraju da izmene finskog zakonodavstva proširuju mogućnosti vojnog planiranja i omogućavaju veću fleksibilnost u potencijalnim kriznim situacijama. Barouz je istakla i da saveznici nisu zahtevali od Finske da menja svoje nacionalne propise, već da je reč o odlukama koje je Helsinki doneo samostalno.
Istovremeno, Finska je iz Sjedinjenih Američkih Država dobila prva dva borbena aviona F-35A, od ukupno 64 naručena. Ova nabavka dobija dodatni značaj zbog mogućnosti da finski avioni, ukoliko bude doneta odgovarajuća politička odluka, budu uključeni u NATO sistem zajedničkog korišćenja američkog nuklearnog naoružanja.
Takav razvoj događaja otvorio bi mogućnost da Helsinki dobije ulogu u nuklearnim misijama saveza, pored dosadašnjih zadataka u konvencionalnoj odbrani. Međutim, Barouz nije želela da otkriva detalje o eventualnom finskom učešću u tim operacijama, naglašavajući da NATO neprestano razmatra različite načine jačanja svojih kapaciteta nuklearnog odvraćanja.
Predstavnica NATO-a osvrnula se i na pitanje američkih bezbednosnih garancija evropskim saveznicima. Prema njenim rečima, Vašington nastavlja da ispunjava svoje obaveze u oblasti nuklearne bezbednosti Evrope, a američka politika u tom pogledu ostaje nepromenjena.
Ovakav stav dolazi u trenutku kada Sjedinjene Američke Države nastoje da veći deo odgovornosti za konvencionalnu odbranu prebace na evropske članice saveza. Barouz je naglasila da ta promena u raspodeli odbrambenih obaveza ne znači odustajanje Vašingtona od nuklearne zaštite Evrope.
