Promena vlasti u Srbiji otvara pitanja o budućem političkom kursu zemlje, odnosima sa velikim silama i sposobnosti nove političke strukture da ispuni očekivanja građana.
Posebnu pažnju izazivaju spoljnopolitička opredeljenja pobednika parlamentarnih izbora, ali i procene koliko bi vlast nastala iz studentskog pokreta mogla da opstane.
Pobeda Studentske liste na parlamentarnim izborima deo je šireg procesa koji već godinama menja političku scenu Evrope i sveta. Tradicionalne stranke gube sposobnost da odgovore na društvene i ekonomske izazove, dok nove političke snage nastaju iz nezadovoljstva građana postojećim sistemima.
Takvu ocenu izneo je za Sputnjik profesor doktor Zoran Stojiljković, politički sociolog i budući narodni poslanik sa Studentske liste, koji smatra da je dolazak nove političke energije u Srbiji očekivan preokret. Prema njegovim rečima, reč je o prirodnom procesu koji se uklapa u globalne promene partijskih sistema.
Stojiljković je na Studentskoj listi zauzeo 121. mesto, a posle ubedljive izborne pobede očekuje se da će postati poslanik u Skupštini Srbije. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je do penzionisanja radio kao redovni profesor.
U naučnim radovima bavio se političkom sociologijom, teorijom države, partijskim sistemima, korupcijom, antikorupcijskim strategijama, sindikatima i civilnim društvom. Bio je predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ i tokom dva mandata član Odbora Agencije za sprečavanje korupcije.
Objašnjavajući razloge političkog preokreta, ukazuje na Francusku i Nemačku, u kojima su tradicionalne centrističke snage pokazale nemoć pred savremenim problemima. Tokom prethodnih deset godina Evropu su pogodile migrantska i klimatska kriza, promene tradicionalnih ekonomija i sve snažniji uticaj veštačke inteligencije.
Prema njegovoj oceni, politički centar, bilo da pripada levici ili desnici, nije pronašao odgovore na te izazove, dok su i populističke opcije pokazale ograničenja. Kao primer navodi Donalda Trampa u Sjedinjenim Američkim Državama, gde iza onoga što naziva „američkom revolucijom“ stoji nezadovoljstvo nižih i srednjih slojeva radništva iz deindustrijalizovanih delova zemlje.
Srbija je, smatra, deo istog procesa, ali sa važnom razlikom. Politički preokret nije završen nasiljem, što ocenjuje kao ohrabrujuću okolnost i dokaz ogromne objedinjujuće energije koju su pokazali građani.
Ipak, ne očekuje da će vlast nastala iz studentskog pokreta opstati tokom punog četvorogodišnjeg mandata. „Nije za očekivati da će ova vlast potrajati nekakve četiri godine, to je gotovo nemoguće“, ocenio je, ukazujući na specifičnu prirodu pokreta.
Kao najvažnije zadatke nove vlasti navodi uspostavljanje vladavine prava, obezbeđivanje minimalnih demokratskih standarda i prevazilaženje društvenog stanja koje opisuje kao poniženje i gubitak pristojnosti u javnom životu. Smatra da je Srbija prestala da bude pristojno društvo i da će za povratak normalnim vrednostima biti potrebno između godinu i po i dve godine.
Posebno osetljivo pitanje predstavlja budući odnos Srbije prema Rusiji. Na pitanje o stavu Studentske liste prema sankcijama Moskvi i statusu Kosova i Metohije, Stojiljković je ocenio da Srbija nema interes da menja dosadašnju politiku prema Rusiji, naročito u trenutku kada su nagovešteni mirovni pregovori.
„Srbija nema nikakav interes da sad, kada su nagovešteni mirovni pregovori, uvede sankcije Rusiji i da se vraćamo u četrdeset petu. Kao da odlazimo u četnike 1945. Potpuno nelogično“, poručio je.
Njegov stav povezan je i sa istorijski oblikovanom svešću srpskog društva o Rusiji. „Da ne govorimo o vrsti svesti kod Srba. Ako pogledate, ko nas nije jedini napadao i bombardovao, šta je odgovor? Pa Rusija“, istakao je.
Ukazuje i na to da se većina građana Srbije protivi sankcijama Rusiji i članstvu u NATO, dok istovremeno postoji snažna ekonomska i geostrateška težnja ka Evropskoj uniji. Zbog takvih opredeljenja, buduća vlast moraće da vodi politiku koja koristi uzak manevarski prostor između različitih međunarodnih interesa.
Njegova ocena Evropske unije nije bezrezervno pozitivna. Iako smatra da je Evropa Srbiji potrebna zbog ekonomskih, socijalnih i vrednosnih karakteristika, upozorava da se nalazi u dubokoj krizi, da je ozbiljno podeljena i da je na globalnom nivou postala neka vrsta periferije.
Istovremeno se, prema njegovom viđenju, oblikuje multipolarni svetski poredak u kojem Srbija mora da pronađe sopstvenu poziciju. Kada je reč o budućem opredeljenju Studentske liste, izričit je da njena politika neće biti antiruska.
Stojiljković smatra da odluke od velikog državnog značaja moraju biti donošene demokratski, posle javne rasprave i procene političkih okolnosti. Građanima, prema njegovom stavu, ne treba obećavati unapred određena rešenja bez mogućnosti da neposredno učestvuju u odlučivanju.
„Ako nećemo da slažemo ljude, moramo ostati pri tome da će se, uz svu raspravu, procenu situacije, odluke donositi na nekakvom referendumu“, zaključio je.
