Ruska vojska poslednjih nedelja izvodi udare na važne saobraćajne objekte u Kijevu, a posebnu pažnju privuklo je oružje koje se koristi u ovim napadima.
Ukrajinski vojni izvori ukazuju na promenu u upotrebi određenih raketnih sistema, što otvara pitanje njihovih mogućnosti i razloga zbog kojih se sve češće pojavljuju u izveštajima o dejstvima na kopnene ciljeve.
U kratkom vremenskom razmaku pogođena su dva mosta preko Dnjepra u ukrajinskoj prestonici. Prvi napad dogodio se u noći 27. oktobra, kada je pogođen Južni most, koji je potom nekoliko dana bio potpuno zatvoren za saobraćaj. Nekoliko dana kasnije udar je izveden i na Severni most, posle čega je i preko njega obustavljeno kretanje vozila.
Ukrajinski medij Strana piše da su vlasti u oba slučaja potvrdile upotrebu balističkih raketa. Međutim, posebna pažnja posvećena je pitanju njihovog porekla i tipa, jer se među mogućim sredstvima napada pojavljuju sistemi koji su prvobitno razvijeni za potpuno drugačiju namenu.
Portparol Vazduhoplovnih snaga Ukrajine Jurij Ignat izjavio je da su prilikom udara na Južni most mogle biti upotrebljene rakete sistema Iskander ili S-400. Istovremeno je naglasio da će konačnu identifikaciju raketa utvrditi istraga.
Od približno početka leta ukrajinske vlasti sve češće izveštavaju o ruskim udarima raketama iz sistema S-300 i S-400, koje su prilagođene za napade na kopnene ciljeve. U ukrajinskim vojnim izveštajima takve rakete pojavljuju se pod oznakom RM-48U.
Prema objavljenim podacima, ruske snage su tokom napada na Južni most upotrebile tri rakete ovog tipa, dok je na Severni most lansirano pet do šest. Njihova primena nije bila ograničena samo na mostove, pošto je tokom noćnog napada na Kijev 7. novembra ispaljeno još šest do osam raketa RM-48U.
Posebno je zanimljivo poreklo ovog oružja. Prema podacima Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine (GUR), RM-48U nastaje preradom rashodovanih protivavionskih raketa i raketa-meta namenjenih sistemu S-400.
U konstrukciji se koristi motor rakete 48N6DM, zajedno sa pojedinim komponentama drugih raketa iz porodice S-300 i S-400. Na taj način sredstva koja su prvobitno služila za protivvazdušnu odbranu ili kao ciljevi tokom vojnih vežbi dobijaju novu namenu u napadima na objekte na zemlji.
Tehničke karakteristike RM-48U pokazuju da je reč o oružju koje može da deluje na znatnoj udaljenosti. Maksimalni domet iznosi do 400 kilometara, dok se brzina kreće između četiri i šest maha, odnosno četiri do šest puta više od brzine zvuka.
Raketa nosi parčadno-razornu bojevu glavu mase 199 kilograma. Postoji više varijanti sistema navođenja, uključujući radiokomandno i satelitsko navođenje. Kod verzije sa satelitskim navođenjem koristi se navigacioni sistem zasnovan na prijemnicima Kometa-R12.
Ovi podaci ukazuju na mogućnost korišćenja različitih konfiguracija iste rakete, u zavisnosti od sistema navođenja kojim je opremljena. Istovremeno, njeno poreklo pokazuje kako se postojeće raketne komponente mogu prilagoditi zadacima za koje prvobitno nisu bile projektovane.
Ukrajinska vojna obaveštajna služba saopštila je i da je Rusija formirala posebne raketne grupe namenjene upotrebi ovog oružja protiv kopnenih ciljeva. To znači da se, prema informacijama GUR-a, primena prerađenih raketa više ne svodi samo na pojedinačne udare, već da su za takva dejstva organizovane specijalizovane jedinice.
